На недавном брифингу који је организовао Центар за анализу европске политике (CEPA), стручњаци су анализирали кључне недостатке у арктичким способностима НАТО-а. Пажњу привлачи чињеница да се у анализи много очекује од нових чланица. Рекло би се спонтано, и на рачун Русије, посматра укључивање Финске и Шведске НАТО-у. Разговори су се свели на могућност унапређења НАТО потенцијала на Северу, и на дискусију о предности коју Русија има на Арктику.
Недостаци и могућности НАТО-а на Арктику
Недавни CEPA извештај под називом На северу: Суочавање са арктичком безбедношћу – Импликације за САД и НАТО истражује безбедносну архитектуру на Арктику. У студији се наглашавају изазови повезани са руским ангажовањем и недостацима НАТО-а.
Констатује се да је Русија од средине 2000-их почела да улаже у арктичке активности, инсистирајући на пуном контролисању свог Арктичког појаса. Кремљ модернизује инфраструктуру и милитаризује кључне тачке Северног морског пута како би обезбедио дубинску одбрану.
Матије Булег, виши сарадник CEPA, нагласио је да НАТО већ поседује већину неопходних арктичких капацитета, али да је потребно боље интегрисање и координација. Са приступањем Финске и Шведске Алијанси, Булег је истакао да НАТО добија све веће присуство у арктичком региону. Наравно да се су НАТО стратези задовољни увођењем ове две неутралне земље у Алијансу, а сада тај став изражавају и експерти из Центра. Ипак, они врло добро опажају изазове да се све способности придошлица интегришу у кохерентну целину.
Њих највише брине пад способности за детекцију руских подморница. Булег сматра да се овим питањем треба хитно позабавити. Руска флота поседује “тихе” подморнице “Лада”. Оне се тешко детектују.Уз традиционалну бригу за екологију у локална племена, Центар за анализу се осврће на једну неугодну чињеницу. Промена климе (али и флота руских ледоломаца) учиниће Арктик врло живим подручјем. Русија и Кина активно користе тзв. Северни морски пут. То изазива нелагоду код експерата из Центра. Арктик ће због промене климе постати приступачнији. Овде стручњаци потежу увек добар аргумент, поменуту екологију – па се брину за домородачка племена.
Није тајна да је Арктик богат ресурсима. Из тог разлога, експерти истичу да се Русија осећа “опкољеном” приступањем нових чланица НАТО-у. Ипак, закључују да се Руси осећају и несигурно, нарочито након напада “украјинских” дронова на базу Олења, код Мурманска.
На крају, опасно делују и закључци да политика одржавања „ниских тензија“ на Арктику „пропада“, као и да су могући ненамерни сукоби.