Posmatrajući retrospektivu aktuelnih svetskih dešavanja izdvojila su se dva detalja jedan je bio nedostatak tenkova i borbenih vozila pešadije na vojnoj paradi u Moskvi i donacija krstarećih raketa, koje je Velika Britanija odlučila da preda Ukrajini. Iako dva događaja čini se nemaju nikavu vezu, to nije tako. Oni imaju jednu zajednički nit, a to je rat u Ukrajini.
Od kad je Crvenim trgom prošao T-34/85 za ratnom zastavom Crvene armije vaskolika zajednica na društvenim mrežama krenula je u stvaranje mimova, gifova, fotomontaža o konačnom kraju ruskog oklopa. Naravno i neki komentatori na televizijima govorili su da Rusija zapravo i nema više tenkova, da je kraj ruskog oklopa tu i da je on neminovan.Naravno zaboravili su da primete da je angažovani T-34/85 imao znatno drugačiju kupolu od onog s kraja Drugog svetskog rata, ali to je i onako nevažno za ovu priču.
Međutim, ono što su oni zaboravili ili namerno prećutali bilo je da se znalo da učešća tenkova, borbenih vozila pešadije, pa i čuvenih Armata neće biti, nekoliko dana pre 9. maja.
Neko bi postavio pitanje pa zašto? Odgovor bi mogao biti višeslojan.
Prvi odgovor bio bi, da nije okrugla obletnica i da je angažovanje vojnika i borbene tehnike bilo nepotrebno. Inače, ovo je druga vojna parada od kada je počeo rat u Ukrajini, ali u odnosu na onu iz 2022. tenkova i borbenih vozila pešadije tada je bilo je malo. Avijacija se ni tad, ali ni sad nije pojavila na nebu, a zna se i iz kojih razloga -bezbednost i strah od delovanja prenosnih PVO sistema i mogućnosti obaranja letelica koje su na niskim visinama preletele Crveni trg.
Drugi odgovor mogao bi se definisati kao bezbednosno pitanje, i strah od napada Ukrajinaca dronovima ili ubačenih diverzanata što bi imalo veoma veliki medijski odjek s obzirom da usred prenosa uživo se vide tenkovi i oklopna vozila koja gore. Tako da se može uzeti u obzir i ova teorija da je zbog ovoga odloženo korištenje oklopne tehnike iz bezubednosnih razloga.
I treći odgovor na ovo pitanje mogao bi da bude da je ruska vojska svu svoju borbenu tehniku uputila prema granicama Ukrajine, zajedno sa onom koja se železnicom doprema iz strateških rezervi. Inače Rusija i dalje doprema tešku borbenu tehniku prema granici sa Ukrajinom i u jeku pripreme za vojnu paradu.
Prema procenama britanskih obaveštajaca na jugu Ukrajine se nalazi 700 tenkova i 400 višecevnih raketnih sistema, dok se još 900 tenkova nalazi na istočnom frontu, a dok se 3.000 različite vrste oklopne tehnike i to tenkova, borbenih vozila pešadije, oklopnih transportera nalazi u rezervi u Rostovskoj i Belgorodskoj oblasti od kojih ima više od 100 tenkova T-90M. Takođe u toj oblasti opet ponavljam prema britanskim obaveštajnim podacima nalazi se i 700 borbenih aviona i helikoptera što borbenih što transprtnih koji su tu razmešteni za očekivanu ukrajinsku ofanzivu da je zaustave ili u pogodnom trenutku krenu u kontraofanzivu.
U prilog ovog trećeg odgovora ide i to što je na vojnoj paradi u ostalim gradovima Rusije povodom 9. maja Dana pobede prikazana teška borbena tehnika, pa je bilo i tenkova T-90M, T-80BMV, modernizovanih verzija T-62 i T-72, tako da priča teoretičara društvenih mreža ukazuje na to da tekova i dalje Rusija ima i da je bezbednosni rizik bio možda najpresudniji da se tenkovi ne pojave na vojnoj paradi u Moskvi s obzirom na sva trenutna dešavanja i povremena doletanja dronova do predgrađa Moskve.
Drugi detalj koji se nameće jeste odluka Velike Britanije da Ukrajini isporuči krstareće rakete “Storm Shadow” za napad na ruske ciljeve kako se već navodi na vojne instalacije na Krimu i Kerčki most koji je bio meta udara već 6. oktobra 2022. godine.
Inače još 23. januara ove godine u autorskom tekstu u Kuriru sam naveo da je jedan od razloga što Moskva instalira PVO sisteme kako u samom gradu, tako i na krovove najvažnijih zgrada bojazan da će Velika Britanija ustupiti Ukrajini krstareće rakete tipa “Storm Shadow”. U toj opciji ne isključuju se i napad na visokovredne ciljeve unutar Moskve.
Ova priča stara je bila tad skoro dva meseca kada je bila objavljena, ali na videlo ponovo isplivava pošto je pitanje isporuke ovih britanskih raketa postavio lord Blenktar. U odgovoru se navodi i da Velika Britanija nije isključila mogućnost da obezbedi vlastima u Kijevu naoružanje većeg dometa za suprostavljanje neselektivnom i masovnom gađanju civilne infrastrukture Rusije koje je izvđeno masovnim raketnim udarima.
I na kraju Velika Britanija je odlučila da preda 24 krstareće rakete vojnim vlastima u Kijevu. Ono što se sad postavlja kao osnovni problem jeste vazdušna platforma na koju će te rakete biti postavljene. Pošto od isporuke aviona Tornado i Juforfajter nema ništa ostaje pitanje da se letelice MiG-29 ili SU-27 modifikuju.