Iskustva Vojske Jugoslavije iz rata sa NATO paktom, ma koliko bilo mnogo zlonamernih i malicioznih komentatora, koji su to osporavali, izgleda da je našlo svoju primenu u aktuelnim sukobima u drugoj polovini 21. veka.
Osim na tlu Ukrajine, neka iskustva u preživljavanju posada borbene tehnike pre svega jednica VOJIN (Vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje) našlo je i u PVO i to ne samo u Ukrajini nego i na Arabijskom poluosrtvu gde su jemenski Huti u ratu sa Saudijcima primenili neka balkanska iskustva u protivvazduhoplovnoj borbi.
To se pre svega ogleda u tome što su i jemenski Huti, naravno uz pomoć Irana izučavali balkansko devetogodišnje ratno iskustvo i modifikacije određenih raketnih sistema za protivvazduhoplovnu borbu, koja su upotrebljavana u ratu Huta protiv Saudijaca.
Poslednji put to je bilo u decembru 2021. godine kada se na meti našao saudijski borbeni avion F-15S. S jedne strane upotrebljena je modifikovana rakete raketnog sistema 2K12 Kub pod imenom “Fater”
Jemen je nabavio najmanje 200 projektila 2K12 SA-6 1979. iz Sovjetskog Saveza. Američka vojska je saopštila da su Huti verovatno izveli napad sa
iranska pomoć. U avgustu 2019. Huti su otkrili ono što su tvrdili da je novo i autohtono proizvedena raketa pod nazivom Fater-1 („Inovator-1“). Međutim, čini se da je projektil ofarban SA-6.
Modifikacija rakete odnosila se na povećanje visine gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru sa 7.000 m na 8.000 m odnosno 13.000 m kod modifikovane verzije rakete.
Fater-1 ušao u službu 2017. godine i prvi put oštetio avion 8. januara 2018. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom potvrdila je da je izgubila avion zbog neutvrđenog tehničkog kvara.
Pretpostavlja se da je po sličnom metodu kao i daleke 1995. iz zasede lansirana raketa koja je pogodila saudijski F-15, koji iako oštećen (nepoznat stepen oštećenja) uspeo da odleti i verovatno se spusti na neki od saudijskih aerodroma.
Druga modifikacija bila je upotreba raketa vazduh-vazduh ruske proizvodnje koje su modifikovane za upotrebu sa zemlje. Ova modifikacija je takođe imala dva svoja pandama poreklom sa Balkana. Jedan je bila raketni sistem “prać
Daleke 1995. na nebu iznad BiH desilo se obaranje američkog F-16. NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. Deny flight) u vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su povremeno dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske.
Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS general potpukovnik Ratko Mladić naredio komandantu V i PVO VRS generalu Živomiru Ninkoviću da dejstvuje po avijaciji NATO.
Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu iznad BiH. Tokom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac.
Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije. Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa.
NATO avioni nisu ulazili u zonu dejstva raketnih sistema “ Kub“. Komanda V i PVO VRS organizovala je premeštanje jedne baterije KUB, južnije, u Bravsko Polje iznad koga su redovno leteli avioni NATO.
Tokom noći između 29. i 30. maja, baterija je izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac, i tako napravila zasedu za dolazeće avione. Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja.
Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.
Par lovaca koji su tog popodneva 2.maja leteli činili su piloti: kapetan Skot V. O`Grejdi ( pozivno kodno ime Basher 56) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 57). O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Avijano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Tog dana od svih ostalih pripadnika 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka bili su jedini za zadatku.
Leteli su na visini od 26.000 stopa i nekoliko puta su nadleteli područje Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Nisu pokazivali nervozu i bili su bezbriži. Sve se činilo da je to još jedan sasvim rutinski zadatak i da im se ništa ne može dogoditi jer su im bile poznate ranije pozicije raketnih sistema VRS koji su raspolagali sa baterijama SA-6. Međutim, ono što im je bilo nepoznato jeste da je u najvećoj tajnosti 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac.
Posada baterije na sistemu “ Kub“ po primećivanju letelica odmah je uključila osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar. U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde. Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 kilometra uključila je antenu osmatračkog radara.
Na 20 kilometara otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete.
Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km. Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se prepolovio na dva dela, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona. Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.
Pilot je uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupine aviona. Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala.
U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.
Raketni sistem Tahib
Serija raketa Thakib su rakete vazduh-vazduh ruske proizvodnje koje su konfigurisane da budu lanisrane sa zemlje. Thakib-1, -2 i -3 su modifikovani ruski R-60, R-27 i R-73. Jemen je nabavio oko 150 projektila R-73 i 150 R-27 od
Rusije u periodu između 2002. i 2005.
🇾🇪- #Yemeni Air Defense Force
— Jihadi Monitor (@JihadiInt) September 21, 2022
Fater-1 Air Defense Missile (Soviet 2k12 Kub)
Thaqib-2 ( length of 3.7m and diameter of 0.23m, the weight of 245kg, range of 50km. The missile uses an infrared (IR) seeker guidance system.)
9K31 Strela-1 (operational range 750km) #Yemen #اليمن pic.twitter.com/MknhS2WdFv
Raketa Thakib-2 je dužina 3,7 m i prečnika 0,23 m, težina rakete 245 kg, a domet 50 km. Raketa koristi infracrveni (IC) sistem za navođenje tragača.)
Huti su predstavili porodicu Thakib u februaru 2020 godine, a već 2021. imali su prvu borbenu primenu.
Drugi slučaj koji se vezuje za borbeni avion F-15 vezuje se za mart 2018. kada je saudijski borbeni avion F-15 pogođen iznad severnog Jemena, što su Hiti potvrdili i snimkom. Avion međutim nisu uspeli da obore. Interesantno je da je avion pogođen modifikovanom raketom R-27 (NATO oznaka AA-10 Alamo) koju koristi lovac MIG-29 koji su bili u sastavu vazduhoplovnih snaga Jemena. Prema tvrdnjama poznavaoca u pitanju je bila R-27T1 sa infracrvenim samonavođenjem koja je bila montirana na improvizovanom lanseru koji se nalazio na teretnom vozilu.
Neko bi upitao, a kakve to veze ima sa nama. Pa treba početi da su slične modifikacije bile zabeležene u Vojsci Republike Srpske VRS koja je na modifikovani lanser na vozilu PRAGA bili postavljeni šinski lanseri za rakete R-13/M kojima su bili naoružani lovci MiG-21.
Slične improvizaciji pojavile su se 1999 na vozilu praga i na postolju trocevnog topa M-55 sistem poznat kao “praćka”.
Ideja je nastala u proleće ratne 1999. da se postojeće IC rakete R-60MK i R-73 koje su nosili borbeni avioni MIG-21 i MIG-29 integrišu u PVO sistem lansiranjem za zemlje. Osnovni problem bio je konstruisati i izraditi lansirni sistem koji treba da obezbedi raketi početne uslove, koje ona ima pri lansiranju sa aviona.
Početnim radom nastali su lanseri : RL-2 sa raketom R-60MK i lnserom APU-60-4M na vozilu Praga, zatim LR-3 koje je bilo montirano na oklopnom vozilu BRDM-2 sa lanserom APU-60-4M i RL-4 sa raketom R-73 na vozilu Praga sa lanserom APU-60-4M. Raketama je dodat i startni raketni motor kako bi joj se povećala početna brzina, koja bi bila približno slična onoj koju raketa ima prilikom lansiranja sa aviona. Raketi R-60MK na lanseru RL-2 dodat je startni motor od protivgradne rakete pa je sistem dobio oznaku RL-2M. Rakete R-73E na RL-4 dodat je raketni motor rakete -zemlja vazduh S-24 i sitem je dobio oznaku RL-4M. Rakete i startni motori su povezani pomoću sklopova za mehaničko povezivanje koji je u sebi imao ugrađen blok elektronike koji je imao za cilj razdvajanje startnog motora na kraju njegovog rada i startovanje raketnog motora osnovne rakete.