Искуства Војске Југославије из рата са НАТО пактом, ма колико било много злонамерних и малициозних коментатора, који су то оспоравали, изгледа да је нашло своју примену у актуелним сукобима у другој половини 21. века.
Осим на тлу Украјине, нека искуства у преживљавању посада борбене технике пре свега једница ВОЈИН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење) нашло је и у ПВО и то не само у Украјини него и на Арабијском полуосртву где су јеменски Хути у рату са Саудијцима применили нека балканска искуства у противваздухопловној борби.
То се пре свега огледа у томе што су и јеменски Хути, наравно уз помоћ Ирана изучавали балканско деветогодишње ратно искуство и модификације одређених ракетних система за противваздухопловну борбу, која су употребљавана у рату Хута против Саудијаца.
Последњи пут то је било у децембру 2021. године када се на мети нашао саудијски борбени авион Ф-15С. С једне стране употребљена је модификована ракете ракетног система 2К12 Куб под именом “Фатер”
Јемен је набавио најмање 200 пројектила 2K12 СА-6 1979. из Совјетског Савеза. Америчка војска је саопштила да су Хути вероватно извели напад са
иранска помоћ. У августу 2019. Хути су открили оно што су тврдили да је ново и аутохтоно произведена ракета под називом Фатер-1 („Иноватор-1“). Међутим, чини се да је пројектил офарбан СА-6.
Модификација ракете односила се на повећање висине гађања циљева у ваздушном простору са 7.000 m na 8.000 м odnosno 13.000 м код модификоване верзије ракете.
Фатер-1 ушао у службу 2017. године и први пут оштетио авион 8. јануара 2018. Коалиција предвођена Саудијском Арабијом потврдила је да је изгубила авион због неутврђеног техничког квара.
Претпоставља се да је по сличном методу као и далеке 1995. из заседе лансирана ракета која је погодила саудијски Ф-15, који иако оштећен (непознат степен оштећења) успео да одлети и вероватно се спусти на неки од саудијских аеродрома.
Друга модификација била је употреба ракета ваздух-ваздух руске производње које су модификоване за употребу са земље. Ова модификација је такође имала два своја пандама пореклом са Балкана. Један је била ракетни систем “праћ
Далеке 1995. на небу изнад БиХ десило се обарање америчког Ф-16. НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. Денy флигхт) у ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су повремено дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске.
Због тога је командант Главног штаба ВРС генерал потпуковник Ратко Младић наредио команданту В и ПВО ВРС генералу Живомиру Нинковићу да дејствује по авијацији НАТО.
Снаге српске ПВО већ су биле дуже време у заседама на ширем подручју Бања Луке и Босанске крајине, где су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу изнад БиХ. Током операције, НАТО ловци Ф -16Ц летели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање АН/АЛQ-131 над подручјем Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац.
Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије. Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ, била је у заседи на положајима између Санског Моста и Кључа.
НАТО авиони нису улазили у зону дејства ракетних система “ Куб“. Команда В и ПВО ВРС организовала је премештање једне батерије КУБ, јужније, у Бравско Поље изнад кога су редовно летели авиони НАТО.
Током ноћи између 29. и 30. маја, батерија је извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила заседу за долазеће авионе. Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја.
Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.
Пар ловаца који су тог поподнева 2.маја летели чинили су пилоти: капетан Скот В. О`Грејди ( позивно кодно име Басхер 56) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Басхер 57). О Грејди и Рајт су деловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авијано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног деловања. Тог дана од свих осталих припадника 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука били су једини за задатку.
Летели су на висини од 26.000 стопа и неколико пута су надлетели подручје Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Нису показивали нервозу и били су безбрижи. Све се чинило да је то још један сасвим рутински задатак и да им се ништа не може догодити јер су им биле познате раније позиције ракетних система ВРС који су располагали са батеријама СА-6. Међутим, оно што им је било непознато јесте да је у највећој тајности 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац.
Посада батерије на систему “ Куб“ по примећивању летелица одмах је укључила осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар. У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено после 3-4 секунде. Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену променила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 километра укључила је антену осматрачког радара.
На 20 километара откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен је на 18 км. Гађање је извршено са две ракете.
Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км. После експлозије бојеве главе прве ракете циљ се преполовио на два дела, а друга ракета је погодила један од делова авиона. Остаци авиона су пали на две локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.
Пилот је успео да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупине авиона. Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала.
У току ноћи је батерија је премештена са места где се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од места деловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.
Ракетни систем Тахиб
Серија ракета Тхакиб су ракете ваздух-ваздух руске производње које су конфигурисане да буду ланисране са земље. Тхакиб-1, -2 и -3 су модификовани руски Р-60, Р-27 и Р-73. Јемен је набавио око 150 пројектила Р-73 и 150 Р-27 од
Русије у периоду између 2002. и 2005.
🇾🇪- #Yemeni Air Defense Force
— Jihadi Monitor (@JihadiInt) September 21, 2022
Fater-1 Air Defense Missile (Soviet 2k12 Kub)
Thaqib-2 ( length of 3.7m and diameter of 0.23m, the weight of 245kg, range of 50km. The missile uses an infrared (IR) seeker guidance system.)
9K31 Strela-1 (operational range 750km) #Yemen #اليمن pic.twitter.com/MknhS2WdFv
Ракета Тхакиб-2 је дужина 3,7 м и пречника 0,23 м, тежина ракете 245 кг, а домет 50 км. Ракета користи инфрацрвени (ИЦ) систем за навођење трагача.)
Хути су представили породицу Тхакиб у фебруару 2020 године, а већ 2021. имали су прву борбену примену.
Други случај који се везује за борбени авион Ф-15 везује се за март 2018. када је саудијски борбени авион Ф-15 погођен изнад северног Јемена, што су Хити потврдили и снимком. Авион међутим нису успели да оборе. Интересантно је да је авион погођен модификованом ракетом Р-27 (НАТО ознака АА-10 Аламо) коју користи ловац МИГ-29 који су били у саставу ваздухопловних снага Јемена. Према тврдњама познаваоца у питању је била Р-27Т1 са инфрацрвеним самонавођењем која је била монтирана на импровизованом лансеру који се налазио на теретном возилу.
Неко би упитао, а какве то везе има са нама. Па треба почети да су сличне модификације биле забележене у Војсци Републике Српске ВРС која је на модификовани лансер на возилу ПРАГА били постављени шински лансери за ракете Р-13/М којима су били наоружани ловци МиГ-21.
Сличне импровизацији појавиле су се 1999 на возилу прага и на постољу троцевног топа М-55 систем познат као “праћка”.
Идеја је настала у пролеће ратне 1999. да се постојеће ИЦ ракете Р-60МК и Р-73 које су носили борбени авиони МИГ-21 и МИГ-29 интегришу у ПВО систем лансирањем за земље. Основни проблем био је конструисати и израдити лансирни систем који треба да обезбеди ракети почетне услове, које она има при лансирању са авиона.
Почетним радом настали су лансери : РЛ-2 са ракетом Р-60МК и лнсером АПУ-60-4М на возилу Прага, затим ЛР-3 које је било монтирано на оклопном возилу БРДМ-2 са лансером АПУ-60-4М и РЛ-4 са ракетом Р-73 на возилу Прага са лансером АПУ-60-4М. Ракетама је додат и стартни ракетни мотор како би јој се повећала почетна брзина, која би била приближно слична оној коју ракета има приликом лансирања са авиона. Ракети Р-60МК на лансеру РЛ-2 додат је стартни мотор од противградне ракете па је систем добио ознаку РЛ-2М. Ракете Р-73Е на РЛ-4 додат је ракетни мотор ракете -земља ваздух С-24 и ситем је добио ознаку РЛ-4М. Ракете и стартни мотори су повезани помоћу склопова за механичко повезивање који је у себи имао уграђен блок електронике који је имао за циљ раздвајање стартног мотора на крају његовог рада и стартовање ракетног мотора основне ракете.