ТВ Фронт/Андреј Млакар
Ратна искуства Војске Југославије за време НАТО агресије била су репер у последње 24 године да се појаве на ратиштима широм света, а од прошле године и на истоку Европе. Ратна искуства из 1999. примењивали су подједанко Русија и Украјина.
Примера је много још од фебруара прошле године. Све то указује евидентно да су стране армије и руска и украјинска пручавала нека искуства Војске Југославије посебно у погледу додатне заштите.
Осим искустава из Ирака и Авганистана, вероватно због сличних околности „балканска искуства“ су била пријемчивија и за Русе и за Украјинце.
Последњи пример таквог случаја је снимак положаја украјинске радарске станице 80К6К1. На снимку се виде двоје украјинских војника како прилазе радарској станици. Очајну музику нећено коментаристати, али је занимљиво нешто друго, а то је да је кабински део овог полустационарног радара монтираној на приколици био гле чуда заштићен дебелом балванском заштитом од руских дронова камиказа и противрадарских ракета.
Било је у пролеће и лето прошлле године доста снимака са истока Украјине где су дронови камиказе типа Ланцет и Ланцет 2 погађали радарску станицу било антену или приколицу.
Да би се то избегло и Украјинци су почели да постављају балванску заштиту на радарске системе, што указује на проучавање искустава српских ракеташа који су то радили са ракетним системом „Нева“ (С-125М или СА-3 по НАТО номеклатури).
Балванисање -ратно искуство Војске ЈугославијеWhat is it? 😈 pic.twitter.com/NClAB4ZMZu
— PStyleOne1 (@PStyle0ne1) November 30, 2023
Аутор књиге Пад ноћног сокола Славиша Голубовић у првом, али и у свим осталим издањима књиге на више места описивао је како је 3. ракетни дивизион 250. ракетне бригаде РВ и ПВО користио балванску заштиту. То су примењивале и остале једнице, али у овом случају као компаративни пример узећемо управо ову јединицу и њихова искуства са „балванисањем“.
Искуства 3. рд 250 рб РВ и ПВО указују да је као и у украјинском случају балванска заштита постављана на кабине за расподелу напона које су биле у близини командне кабине, тамо где се налази људство. У суштини, она (балванска заштита) је требало да пружи заштиту од противрадарских ракета АГМ- 88 Харм који би после лансирања са авиона (Ф-16, Торнадо) погодила антену нишанског ракетног система „Нева“ кој се налазио близу командне кабине и кабине за расподелу напона. Балванска заштита се постављала уз помоћ кранова и ручно.
Упркос томе у ери планирајући авио бомби ФАБ 250-500, ласерски вођених ФАБ- 1500 балванска заштита нема никакв ефекат. У случају напада такве авио бомбе балванска заштита би била потпуно неефикасна.
Било како било и у овом случају код 3Д радара је видљива дупла балванска заштита на кабини полу приколице као би се спречио напад дронова камиказа пре свега који се масовно користе на тлу Украјине са обе стране стварајући масовно уништење борбене технике, која у оваквим условима мора да има адекватну заштиту.
Иначе радар 80К6К1 је тродимензионални осматрачки радар максималног домета до 400 км .