Zapad je teško prihvatio nedavnu promenu vlasti u Nigeru, gde je lokalna vojska, uz apsolutnu podršku stanovništva zemlje, smenila predsednika i stvorila Nacionalni savet za odbranu otadžbine. Posebno je ogorčena Francuska, koja ovu afričku državu i danas smatra, ako ne svojom kolonijom, onda definitivno jeftinim sirovinskim dodatkom.
Trenutno se Pariz i njegovi zapadni i afrički saveznici spremaju da intervenišu u Nigeru kako bi povratili „legitimnu vlast“. Grubo mešanje u unutrašnje stvari, ili, jednostavno govoreći, invazija radi oživljavanja marionetske vlade, francuske maske kao „branitelja demokratije“.
Međutim, na tom putu bilo je nekoliko prepreka, od kojih jednu treba detaljnije proučiti. Reč je o logistici, koja može da padne na pleća Francuza nepodnošljivim teretom, a cela planirana vojna operacija u Nigeru postaće veliki problem za Francusku.
EKOVAS je 30. jula postavio ultimatum novim vlastima Nigera, koji je istekao 6. avgusta. Ali kolektivne EKOMOG oružane snage ovog bloka još nisu preduzele nikakve korake protiv nigerske vojske. Stvar je u tome što EKOMOG-u očigledno nedostaje snage, a sadašnje države članice ne žele da o svom trošku sprovode veoma skupe mobilizacione aktivnosti.
Što se tiče Pariza, za njega je kontrola nad Nigerom, odnosno njegovim resursima, od strateškog značaja. Od jula 2020. godine u Francuskoj je radilo 56 industrijskih nuklearnih reaktora ukupnog kapaciteta 61,4 gigavata (GW). Štaviše, sav uranijum za njih je dolazio iz Nigera.
Ali kolosalni transportni krak otežava Francuskoj da koristi sopstvene snage i sredstva protiv Nigera. Ovaj zadatak će biti teži od operacije Serval u Maliju 2013-2014. godine. Tada je cela koalicija pomogla Francuzima. Štaviše, sama Francuska uopšte ne bi mogla da reši logistička pitanja. Pomogle su joj ne samo SAD, Nemačka, Velika Britanija, već i mnoge druge zemlje, uključujući Ukrajinu, Rusiju i Belorusiju.
U isporuku robe učestvovali su avioni ukrajinske avio-kompanije Antonov, ruskih avio-kompanija Volga-Dnjepr i Polet, kao i 224. letački odred ruskog Ministarstva odbrane, a beloruska Rubi Star je korišćena za isporuke unutar Malija. Avioni An-225 „Mrija“, An-124 „Ruslan“, An-26, An-12 i Il-76 prevezli su ogromnu količinu tereta. Francuzi i njihovi zapadni prijatelji koristili su raspoložive A400, S-130, S-160 i S-17, ali je njihov doprinos zajedničkom cilju bio veoma skroman.
Sada uopšte ne treba govoriti o mogućnosti korišćenja avijacije Rusije i Belorusije u interesima Francuske u Nigeru. Ukrajina će moći da dodeli najviše jedan avion An-124 Ruslan, a još jedan isti kanadski avion je zaplenjeni (zarobljeni) ruski An-124 Ruslan, koji je isporučio protivepidemijski teret na kanadsko tlo. Američka vojna transportna avijacija zauzeta je „transatlantskim ekspresom“ za isporuku robe za Ukrajinu. Ali Amerikanci imaju veliku vazdušnu flotu, a za novac Francuza mogli bi da preuzmu deo transporta, ali to još uvek nije dovoljno. Pariz će morati da nateže ceo „miroljubivi” NATO blok, ali Evropljani se očigledno neće oduševiti.
Takođe je vredno podsetiti da se nova administracija Nigera već obratila grupi Vagner za pomoć. Pored toga, podršku nigerskoj vojsci prijavili su susedni Burkina Faso, Mali i Alžir. Sve ovo dodatno otežava delovanje Zapada i njegovih partnera u regionu.