ПУКЛА САЈЛА АЕРОФИНИШЕРА НА ПАЛУБИ НОСАЧА АВИОНА АДМИРАЛ КУЗЊЕЦОВ: КАКО ЈЕ ЛОВАЦ СУ-33 ЗАВРШИО У СРЕДОЗЕМНОМ МОРУ! ВИДЕО

Седам година је било потребно да се појави снимак инцидента који се догодио 3.децембра 2016. године када се вишенамески борбени авион Северне флоте Су-33 срушио са носача авиона.

Поменути инцидент догодио се 3. децембра 2016 када се вишенаменски борбени авион СУ-33 срушио у Средоземно море. Инцидент се догодио у тренутку када је летелица покушала да слети на палубу. Несрећа се догодила током ваздушне кампање у Сирији, када је летелица због слабог аерофинишера завршила у мору.

На објављеном снимку се види тренутак када летелица тоне, а носач авиона Адмирал Кузњецов пролази поред њега.

“Борбени авио Су-33 приликом слетања на носач авиона “Адмирал Кузњецов” излетео је ван палубе и пао у море. Пилот се успешно се катапултирао, саопштило је руско Министарство одбране.

Министарство одбране навело је да је авион пао у море јер је приликом слетања пукла сајла која би требала закочити кретање летелице по палуби.

Ово је био други авион руске авијације који је пао с носача авиона с обзиром на то да је средином новембра 2016. пао и палубни ловац МиГ-29.

Овај авион направљен је 1993. године и имао је 23 године у тренутку губитка.

Пошто морнарички ловац ЈАК-38 који се налазио на совјетским носачима авиона Кијев није задовољавао потребе, својетски морнарички кругови кренули су у сновање специјализованог ловачког авиона за употребу са бродских палуба. У току је била градња нових својестски носача авиона, како класичних, тако и нукеларних. Нови носачи у складу са својим захтевима требали ду да имају и нове летелице. У избор, додуше ужи ушла су два авиона МиГ-29 и Су-27. Два блиска ривала. Међутим распад Совјетског Савеза обуставио је градњу носача, а на једини који је ушао у оперативну употребу био је Адмирал Кузњецов 1995. а за палубни ловац изабрана је Су-27К (оно К је од руског Корабљени-бродски) који је касније преименован у СУ-33.

Помак у конструкцији овог авиона био је протип Т-10-3 који је полетео са Крима где се налазила бетонска стаза која је симулирала носач авиона и служила је за обуку посада морнаричке авијације. Полетање је кизведено 1982.. Године 1984 на истој стази забележено је слетање уз помоћ аерофинишера, који се користио на правим носачима авиона. Истовремено је направљена и ски џамп рампа за полетање где су пилоти увежбавали полетање са носача авиона. Први прототип летелице Су-27К прототип Т-10К-2 полетело је 1. ноевембра 1989. Укупно је произведено 10 прототипова, а њихово испитвање због недостатка нова и кризе трајало је од 1987. до 1998. године. Службено како наводе руски извори Су-33 уведен је 31. августа 1998. године. Тад је добио и ознаку СУ-33 по НАТО номеклатури Фланкер Д.

У односу на класичне СУ-27, верзија СУ-33 добила је канаре изнад усисника за ваздух. Циљ је био повећање стабилности лета при врло малим брзинама и нападним угловима. У одбносу на класични Су-27 летелица је за носач авиона добила ојачани стајни трап, куку за заустављање у задњем делу. Конструкција целог трупа је такође добила ојачање како би летелица могла да издржи велика оптерећења.

Највећа мука совјетских стручњака био је недостатак парних катапултова за полетање па је решење нађено у конструкцији Ски џамп рампе на прамцу. Ради сигурности полетања уграђен је систем низа преграда све док мотори не постигну максималну снагу. Слетање се обављало уз класичне сајле. СУ-33 добио је јали мотор Љуљка Сатурн АЛ-31Ф-3 . Захваљујући снажним моторима летелица постиже бзину од 2.300 км/х.. Максимална маса приликом полетања косд СУ-33 је 32.000 кг, максимална носивост убојног терета 6.500 тона. Основна намена СУ-33 је одбрана длотног састава из ваздуха. У основној верзији ова летелица носи ракете ваздух-ваздух мало и средњег домета, као и противбродске ракете. Борј авиона у оперативној употреби се креће од 33 до 34, од чега је 12 увек до ремонта који траје у бесконачност било рписутно на палуби носача авиона.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *