Prva žena premijer u istoriji Japana zahteva Kurilska ostrva od Rusije – Rusija poražena u Drugom svetskom ratu?

Sanae Takaiči je stupila na čelo Japana sa dvostrukom porukom: želi mir s Rusijom — ali samo ako Moskva vrati Kurilska ostrva — i istovremeno pokreće brzu i široku militarizaciju zemlje. “Čelična lejdi” Japana se zalaže za militarizaciju Japana i još bližu saradnju sa SAD.

Buduća premijerka Japana je spremna da radi na konačnom mirovnom sporazumu sa Rusijom, 80 godina nakon završteka Drugog svetskog rata porazom imperijalističkog Japana. Ipak, poraženi Japan ima svoje zahteve u vidu vraćanja Kurilskih ostrva od strane RF. Takav predlog mira je uslovljen i teško dostižan. Takaiči nudi normalizaciju samo uz teritorijalnu korekciju koja je za Moskvu neprihvatljiva, što automatski stavlja bilo kakav diplomatski progres u senku produžene napetosti.

U praksi, Takaičina administracija će prema svim procena nastaviti proces naoružavanje: modernizacija vezana za američku opremu nastavlja se bez pauze — nabavka Tomahavka, AGM-158 JASSM i proširenje dometa domaće rakete Type-12, pretvara Japan u regionalnu ofanzivnu silu. Izumo klasa brodova se pretvaraju u nosače F-35B; ulaže se u svemirsku i sajber odbranu. Odbrana je postala ekonomski prioritet: predviđeni budžet za 2026. je oko 8.8 triliona jena (približno $60 milijardi), i cilj da se do 2027. dostigne 2% BDP — što odgovara NATO referentama, ali duboko opterećuje japansko društvo koje se suočava s dugovima, demografskim padom, ali i rastućim siromaštvom.

Politički, Takaičina „autonomija“, kako ona naziva proces militarizacije, zvuči kao samostalna strategija, ali se u praksi usklađuje s Vašingtonom: jačanje Tokija odgovara američkim potrebama u Indo-Pacifiku. Kritičari upozoravaju da je to manje nacionalna nezavisnost, a više solidarnost u američkoj geostrateškoj mreži — Japan dobija oružje, tehničku podršku i političku zaštitu, dok SAD dobijaju jednog od strateški najnaprednijih i najvećih partnera na azijskom kontinentu.

Ekonomski i politički kompromis, pacifizam pod ruku sa realnom militarizacijom otvora pitanje: može li Japan istovremeno tražiti povratak teritorija i graditi vojnu moć bez daljeg zaoštravanja odnosa s Rusijom i Kinom? Takaičina era tek počinje — i već postavlja nove linije napetosti u regionu.