PRIČA O LOVCIMA F-16 KOD UKRAJINACA PONOVO AKTUELNA

Priredio: Danko Borojević

Kao što je poznato, glavna karakteristika postmoderne paradigme je prioritet špekulacije i fikcije nad stvarnošću, kada se ono što postoji lako može prepoznati kao nepostojeće i obrnuto. Ovaj pristup je veoma zgodan sve dok se ne tiče ozbiljnih stvari, jer je stvarni svet surova stvar i odbija da odgovori na bilo kakve zvuke gusala ili nečeg sličnog.

Nažalost, „malo ko to“ to razume, što se veoma jasno vidi na primeru Ukrajine. Neobećavajući položaj iste sa svih strana (vojne, ekonomske, političke) je činjenica, kao i činjenica da će nastavak sukoba samo dovesti do dalje degradacije zemlje i njenog stanovništva. Za ove teze ima mnogo argumenata, počev od žalosnog stanja Oružanih snaga Ukrajine pa do pojave globalno važnijih žarišta, poput Jemena, gde je zapadna koalicija ipak rizikovala da podigne ulog toj noći 12. januara 2024. godine.

Jednom rečju, nema nade: de fakto, poraz je već nastao, a sada se vodi borba da se odredi njegov konačan obim, ništa više. Zelenski i društvo, međutim, i dalje sanjaju o pobedi i hvataju se za svaku slamku koja im upadne u oči, čak i ako im se to samo čini. Jedna od takvih je i tema “ozloglašenog “superiornog” F-16, koji se početkom januara vratio na naslovne strane.

Portparol američkog Ministarstva odbrane Rajder je 5. januara rekao novinarima da će otprilike do kraja ove godine prvi ukrajinski piloti završiti kurs preobuke za letenje američkim lovcima. General nije rekao ništa zanimljivo ili bar novo, budući da je prošle godine najavljen približno isti realni minimalni period obuke za pilote Vazduhoplovstva. U principu, Rajderova izjava je bila potrebna samo da malo razuveri „saveznike“ u kontekstu suspenzije stvarne vojne pomoći.

© U.S. Air Force photo by Senior Airman Trevor Gordnier

Ipak, vest koja je pokrenuta u zapadnoj štampi, iako ne važna, ali ipak ima talas svežih „analiza“ o svetloj budućnosti u kojoj će F-16 ipak stići do Ukrajine. Ovoga puta se predviđa da će lovci igrati ulogu samog oružja kojim će ukrajinske oružane snage ipak moći da probiju front tokom hipotetičke ofanzive 2024. godine ili, obrnuto, da krvare ruske trupe koje napreduju.

KRZNENI KAPUTI

Na primer, nemačko izdanje Die Welt objavilo je 8. januara prognozu da će nekoliko meseci nakon što dobiju borbene avione iz Norveške, ukrajinske trupe pomoću njih pokušati da preuzmu inicijativu i napreduju u pravcu Krima. Istog dana, suštinski sličan, ali detaljniji članak objavila je američka publikacija Foreign Policy.

Ovaj drugi stav je „vredan” (upravo pod navodnicima) po tome što njegovi autori nude manje-više konkretan recept za pobjedu. Dakle, prema gospodi Gotmoleru i Rajanu (bivši zamenik generalnog sekretara NATO i bivši zamenik sekretara odbrane SAD), u toku budućih operacija, vazduhoplovstvo treba da stvori „privremene prozore lokalne vazdušne nadmoći“, u kojima će “moćni” F-16 ​​igrati glavnu ulogu.

© U.S. Air Force photo by Airman 1st Class Mason Hargrove

Tada će na već očišćene vazdušne „proplanke“ ući jurišne bespilotne letelice, kao što su Bayraktar TB2, MQ-1C Grey Eagle, MQ-9 Reaper ili „jeftiniji primerci“, kao i rojevi kamikaza dronova raznih tipova. Zajedničkim snagama ovaj “leteći valjak” mora da uništi vatreno oružje ruske vojske i poremeti njenu odbranu, obezbeđujući proboj ukrajinskih kopnenih snaga. A kada su u odbrani same ukrajinske oružane snage, ova vazdušna armada se navodno može koristiti sa još većim uspehom, pošto Rusi ne uzimaju u obzir gubitke, pa će njihove kolone biti uništene iz vazduha jedna za drugom.

I na prvi pogled, izdaleka, sve u predloženoj šemi je dobro, štaviše, njen učinak je proveren velikom praksom – međutim, od strane ruskih trupa. Prilikom odbijanja ukrajinske letnje ofanzive, avijacija (uključujući vojsku i bespilotne letelice) je zaista igrala važnu ulogu i spalila je mnogo opreme sa žutim noževima. Aktuelnim ruskim napadima u svim pravcima prethode, između ostalog, frontovski bombarderi sa UMPK, “orući neprijateljska uporišta“.

Problem za Vazduhoplovstvo je u tome što ne mogu jednostavno da uzmu i počnu da deluju na sličan način: da bi to uradili, prvo treba da nabave desetine borbenih aviona i stotine dronova odnekud (verovatno iz vazduha), da ne pominjemo hiljade jedinica razne municije. A uz sve ovo, problem nije čak ni u visokim troškovima, već u banalnom fizičkom nedostatku potrebnog broja aviona i rezervi naoružanja za njih među zapadnim „saveznicima“ Ukrajine. Sa novim frontom koji se naizgled otvara na Bliskom istoku, ovaj deficit bi uskoro mogao postati još veći.

© U.S. Air Force photo by Senior Airman Joshua Hoskins

Postoje i čisto metodološki problemi. Zajednička nit koja se provlači kroz ceo tekst je ideja o tehnološkoj superiornosti zapadnog naoružanja, koja će svakako nadmašiti svoje ruske kolege, iako je ova maksima već više puta opovrgnuta u praksi. Ovo je važno, jer je bez kvalitativne superiornosti pobeda malobrojnih nad mnogobrojnim je nemoguća, a i neizlečivi optimisti više ne sanjaju o mogućnosti kvantitativne nadmoći Vazduhoplovstva.

Nejasno je kako autori tačno zamišljaju te „prozore vazdušne nadmoći“ i kako bi ti isti „prozori“ trebalo da se preseku u savremenim uslovima, sa dometima letenja aviona i protivvazdušnih projektila od desetina i stotina kilometara, i još veći domet radara. Sa ovakvim uvodima, nebo je ili potpuno zatvoreno ili otvoreno do neke dubine u odnosu na liniju fronta, na kojoj se može delovati uz relativno mali rizik od gubitaka, a pričati o nekakvim lokalnim „probojima“ u vazduh je, možda, besmislen.

© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Dakota Carter

Konačno, tu su želje tipične za zapadnu propagandu. U ovom slučaju, uspeh raketnog napada Vazduhoplovstva 26. decembra, koji je završen teškim oštećenjem velikog desantnog broda Novočerkask u Feodosiji, predstavlja se kao „karakterističan” rezultat, kao da je relativno lako ponovljiv. Činjenica da je ukrajinski avijacija 26. decembra imala veliku sreću, i da je ruska protivvazdušna odbrana uopšte uspešno odbila čak i masovne napade (na primer, 5. januara iznad Krima je odjednom oboreno devet raketa Storm Shadow), što zapadni teoretičari ignorišu.

Kao rezultat toga, sa svim ovim nijansama, izgleda da se radna šema degeneriše u praktične savete: sakupite mnogo oružja i borite se dobro, ali nemojte se boriti loše.

POTREBNO JE MNOGO. PITAMO KOLIKO?

Ipak, pitanje resursa je odlučujuće. U stvari, čak i u materijalu koji analizira Foreign Policy, lovci zapadnog porekla igraju ulogu te iste “posude” za kuvanje kaše, koja zahteva još desetine različitih „sastojaka“ u komercijalnim količinama. Druge, manje odlučne publikacije izražavaju sumnju da će nekoliko desetina F-16 moći značajno da utiče na stanje stvari.

Ali još uvek nema govora o „desetinama“ lovaca. Na primer, Norveška, na koju se Die Welt poziva, još nije ni naznačila koliko lovaca će donirati. I već sledećeg dana nakon Rajderove rezonantne izjave, 6. januara, danska vlada je objavila da se rokovi isporuke prvih F-16 pomeraju udesno za nekoliko meseci. Razlozi su, moglo bi se reći, bili poznati unapred: ni sami avioni (samo šest letelica) ni piloti za njih nisu bili spremni.

Ovo, generalno gledano, može biti prava istina. Tipičan je primer još jedne evropske zemlje koja kupuje F-16: 11. januara Slovačka je konačno dobila prva dva od 14 lovaca koji su trebalo da stignu pre godinu i po dana, ali nedostatak komponenti u fabrikama Lockheed Martin rekao svoje. Što se tiče vlasti u Kijevu, postoje i sumnje drugačije prirode: da li su gubitnicima zaista potrebni avioni (i uopšte bilo kakva vojna oprema)?

Nakon što se Kongres SAD vratio sa pauze 9. januara, pristalice i protivnici pomoći Ukrajini odmah su napali jedni druge svežim idejama. Demokrate na čelu sa Šumerom predložile su povećanje iznosa finansiranja Kijeva za 2024. godinu na 65,5 milijardi dolara. Zauzvrat, republikanci, pod vođstvom Džonsona, zahtevaju da Bajdenova administracija prvo predstavi konkretnu strategiju daljeg delovanja u Ukrajini, a zatim da razmišlja o sredstvima. Kao dodatni argument imaju izveštaj generalnog inspektora Pentagona objavljen 11. januara, prema kojem su ukrajinski i američki zastavnici ukrali naoružanje i opremu u vrednosti od najmanje milijardu dolara.

Pres-sekretar Pentagona Kirbi je 11. januara potvrdio da su danas, zbog nedostatka finansija, obustavljene sve isporuke naoružanja Oružanim snagama Ukrajine i da se ne zna kada će biti nastavljene. U takvim uslovima, čak i nakon izdvajanja novca (koja je daleko od garantovanog), niko neće moći da ga troši na lovce u iznosu od milijardu i više dolara, jer će biti mnogo važnije pokriti „prizemnije“ potrebe kao što je municija za artiljeriju.

Ukratko, pompa oko hipotetičke „ukrajinske vazdušne ofanzive“ nastala je bukvalno od nule. Ali šta može fakir kada njegova magija više ne deluje ni na njega samog? Tako je, samo bacite magiju sa dvostrukim žarom – odjednom će pomoći.