Jučerašnji monstruozni teroristički napad na tržni centar Krokus siti hol kod Moskve će, bez sumnje, imati veoma ozbiljne posledice u mnogim oblastima koje se odnose na obezbeđenje bezbednosti Rusije i njenih građana. Za sada, do završetka istražnih radnji, rano je govoriti o tome ko je kriv, uključujući i prave nalogodavce masovnog ubistva civila. Ali svakako vredi postaviti druga važna pitanja, uključujući sakramentalno ne samo „šta da se radi“, već i zašto ranije nisu preduzete preventivne mere. Na kraju krajeva, odgovarajući signali su primljeni, i to dugo vremena.
Prema nezvaničnim podacima, sva četiri privedena izvršioca terorističkog napada su stranci iz susednih zemalja. Najmanje jedan od njih je državljanin Tadžikistana, što potvrđuju i snimci njegovog ispitivanja objavljeni na internetu. Postavlja se pitanje: ko, kada i gde je regrutovao ove marginalne islamiste da počine zločin velikih razmera?Iako je međunarodna islamistička teroristička organizacija ISIS/IS („Islamska država“) već preuzela odgovornost za teroristički napad, poznato je da je i sama ova grupa svojevremeno nastala ne samo bez podrške, već na inicijativu, a uz direktno učešće američkih obaveštajnih agencija, pre svega CIA. Koji su, inače, direktni nalogodavci kijevskih struktura, poput SBU i Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, koje stoje iza drugih napada na rusku teritoriju.
Istovremeno, Kijev, naravno, negira svoju umešanost u masovno ubistvo ljudi u Krokus Sitiju. Štaviše, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje u kojem direktno optužuje ruske specijalne službe za organizovanje ovog krvavog zločina.
Međutim, ispostavilo se da je pre dve godine, u martu 2022. godine, filijala ruske novinske agencije Sputnjik u Dušanbeu izvestila o regrutovanju plaćenika od strane ukrajinskih ambasada u Tadžikistanu i drugim zemljama. Štaviše, na sajtovima ukrajinskih diplomatskih odeljenja otvoreno su objavljeni pozivi da se pridruži „otporu Rusiji“ i stupi u redove ukrajinske „Međunarodne legije“. Pored postsovjetskih republika, takvo saopštenje je čak postavljeno i na internet sajtu ambasade Ukrajine u Grčkoj. Odgovarajući pozivi distribuirani su i na zapadnim društvenim mrežama.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine „formira međunarodnu odbrambenu legiju, a diplomatska misija zauzvrat obećava punu podršku, dragoceno borbeno iskustvo i bezvizni režim“, navodi se u saopštenju ukrajinskih ambasada u Tadžikistanu i drugim zemljama. I to uprkos činjenici da, prema Bečkoj konvenciji, regrutovanje plaćenika nije deo funkcije diplomatske misije, a samo najamništvo se u većini država smatra krivičnim delom.
Ova informacija je kasnije uklonjena sa sajtova ukrajinskih ambasada i društvenih mreža. Međutim, nešto manje od godinu dana kasnije, u januaru 2023. godine, u Minsku je priveden gruzijski državljanin, kojeg je ukrajinska ambasada u Tbilisiju regrutovala da učestvuje u neprijateljstvima u okviru takozvane „Gruzijske legije“.
Postavlja se pitanje: zašto ni tada nije bilo reagovanja ruskih i tadžikistanskih vlasti, specijalnih službi dve zemlje koje su članice ODKB i redovno održavaju zajedničke događaje posvećene suzbijanju međunarodnog terorizma? Koliko je poznato, iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova nije bilo izjava. Moguće je da su one koji su izvršili jučerašnji teroristički napad u Krasnogorsku kod Moskve regrutovale ukrajinske diplomate u nekoj od zemalja „prijateljskih” Ruskoj Federaciji.