POSLE “SEVERNOG TOKA” EKONOMSKE SABOTAŽE SU POSTALE SVAKODNEVNICA

Više nema pravila, ekonomske sabotaže su postale opšteprihvaćen instrument potkusurivanje međunarodnih aktera. Sve je počelo uništenjem Severnog toka, nastavilo se u Baltiku, a prenelo se i na Pacifik.

Američki istraživački novinar Sejmur Herš je u vezi sa gasovodom “Severni tok”, u februaru 2023. godine objavio istraživački tekst. U njemu je tvrdio da su Sjedinjene Američke Države i Norveška odgovorne za sabotaže gasovoda “Severni tok” u septembru 2022. godine. Prema njegovoj verziji, operacija je bila tajna i planirana kao deo geopolitičke strategije da se oslabi ruski uticaj u Evropi tokom rata u Ukrajini. Zvaničnici u Evropi i Sjedinjenim Državama su to odbacili, ukazujući na to da bi to bilo samoosnažavajuće za Rusiju, s obzirom na njenu zavisnost od izvoza gasa.

SEVERNI TOK I TEORIJA PIJANIH UKRAJINACA

Pošto je ova teorija neprihvatljiva za zapadno javno mnjenje, bez obzira na činjenicu da su visoki zvaničnici SAD više puta indirektno priznali umešanost u čin sabotaže, predstavljena i prihvatljivija verzija. WSJ je Evropljanima, kroz svoje izdanje, predstavio scenario uništenja Severnog toka dostojan pera pisca o avanturama tajnog agenta Džejmsa Bonda. Ukratko: Grupa ukrajinskih oficira i biznismena, u atmosferi slavlja “i patriotizma zbog pobede nad Rusima” je osmislila smeli plan da uništi ruski gasovod „Severni tok“. Prvobitno, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odobrio je operaciju, ali je kasnije, nakon intervencije CIA-e, naredio da se plan obustavi. Uprkos tome, operacija je sprovedena i “predstavlja jedan od najsmelijih sabotažnih činova u modernoj istoriji”. Otprilike, to je verzija koju je WSJ namenio svojim čitaocima. U njoj ima svega, od toga da su svi učesnici bili malo poneseni pobedom nad Rusima i pripiti, što bi valjda trebalo da umanji odgovornost, do toga da je Zelenski znao za operaciju, ali je ipak odustao od nje. Eto, ona se nekako ipak izvršila… Bilo kako bilo, uz svu svoju naivnost, ova priča je morala biti ispričana. Verovatno malo ko na Zapadu veruje u nju, ali je daleko bitnije šta su ovi događaji uzrokovali, sada već, širom sveta.

SABOTAŽA VIŠE NIJE TABU

Već posle dve godine, sabotaže na podvodnoj infrastrukturi postaju redovna pojava. Oštećeni su internet kablovi između Nemačke i Finske, kao i između Litvanije i Švedske. Prijavljen je i incident sa prekidom veze između Estonije i Finske. Rusi su optuženi za sve događaje. Granatiran je i gasovod “Družba” u ukrajinskom napadu. Isti gasovod je “curio” u Poljskoj. Dok se optužbe razmenjuju u Evropi, sabotaže se sele u Pacifik. Oštećena je komunikaciona veza između SAD i Tajvana.

Ova dešavanja nas podsećaju da više nema zaštićenih. Bukvalno je jednoj Nemačkoj zabranjeno da iznose bilo kakve indicije u vezi sa sabotažom na “Severnom toku”. U međuvremenu, dok se istrage sabotaže ili ne vrše, ili su poltički motivisane, ekonomije i običan čovek trpe.