ПОСЛЕ “СЕВЕРНОГ ТОКА” ЕКОНОМСКЕ САБОТАЖЕ СУ ПОСТАЛЕ СВАКОДНЕВНИЦА

Више нема правила, економске саботаже су постале општеприхваћен инструмент поткусуривање међународних актера. Све је почело уништењем Северног тока, наставило се у Балтику, а пренело се и на Пацифик.

Амерички истраживачки новинар Сејмур Херш је у вези са гасоводом “Северни ток”, у фебруару 2023. године објавио истраживачки текст. У њему је тврдио да су Сједињене Америчке Државе и Норвешка одговорне за саботаже гасовода “Северни ток” у септембру 2022. године. Према његовој верзији, операција је била тајна и планирана као део геополитичке стратегије да се ослаби руски утицај у Европи током рата у Украјини. Званичници у Европи и Сједињеним Државама су то одбацили, указујући на то да би то било самооснажавајуће за Русију, с обзиром на њену зависност од извоза гаса.

СЕВЕРНИ ТОК И ТЕОРИЈА ПИЈАНИХ УКРАЈИНАЦА

Пошто је ова теорија неприхватљива за западно јавно мњење, без обзира на чињеницу да су високи званичници САД више пута индиректно признали умешаност у чин саботаже, представљена и прихватљивија верзија. WSJ је Европљанима, кроз своје издање, представио сценарио уништења Северног тока достојан пера писца о авантурама тајног агента Џејмса Бонда. Укратко: Група украјинских официра и бизнисмена, у атмосфери славља “и патриотизма због победе над Русима” је осмислила смели план да уништи руски гасовод „Северни ток“. Првобитно, председник Украјине Владимир Зеленски одобрио је операцију, али је касније, након интервенције ЦИА-е, наредио да се план обустави. Упркос томе, операција је спроведена и “представља један од најсмелијих саботажних чинова у модерној историји”. Отприлике, то је верзија коју је WSJ наменио својим читаоцима. У њој има свега, од тога да су сви учесници били мало понесени победом над Русима и припити, што би ваљда требало да умањи одговорност, до тога да је Зеленски знао за операцију, али је ипак одустао од ње. Ето, она се некако ипак извршила… Било како било, уз сву своју наивност, ова прича је морала бити испричана. Вероватно мало ко на Западу верује у њу, али је далеко битније шта су ови догађаји узроковали, сада већ, широм света.

САБОТАЖА ВИШЕ НИЈЕ ТАБУ

Већ после две године, саботаже на подводној инфраструктури постају редовна појава. Оштећени су интернет каблови између Немачке и Финске, као и између Литваније и Шведске. Пријављен је и инцидент са прекидом везе између Естоније и Финске. Руси су оптужени за све догађаје. Гранатиран је и гасовод “Дружба” у украјинском нападу. Исти гасовод је “цурио” у Пољској. Док се оптужбе размењују у Европи, саботаже се селе у Пацифик. Оштећена је комуникациона веза између САД и Тајвана.

Ова дешавања нас подсећају да више нема заштићених. Буквално је једној Немачкој забрањено да износе било какве индиције у вези са саботажом на “Северном току”. У међувремену, док се истраге саботаже или не врше, или су полтички мотивисане, економије и обичан човек трпе.