Ministri odbrane tri baltičke države Estonije, Letonije i Litvanije odobrili su koncept izgradnje odbrambenih objekata na granici sa Rusijom, koji bi trebali da spreče prodor ruskih tenkova i budu garant odvraćanja od vojnih pretnji Moskve.
„Izgradnja odbrambenih instalacija protiv tenkova je pažljivo promišljen projekat, čija potreba proizilazi iz trenutne bezbednosne situacije. Rat Rusije u Ukrajini pokazao je da, pored opreme, municije i ljudstva i odbrambene instalacije na granici su takođe potrebne za odbranu Estonije od prvog metra“, rekao je Hano Pevkur, ministar odbrane Estonije.
On je istakao da je svrha odbrambenih objekata sprečavanje vojnog sukoba u regionu Baltika.
„Mi preduzimamo ovaj napor kako bi se narod Estonije osećao bezbedno, ali ako bi se pojavio i najmanji rizik, bili bismo brže spremniji za razne događaje“, dodao je Pevkur.
Koncept odbrambenih instalacija zasnovan je na odlukama donetim na samitu NATO u Madridu u kojima je naglašeno da saveznici moraju biti spremni da brane teritoriju od prvog metra i da se moraju izraditi novi regionalni odbrambeni planovi.
Koncept kombinuje mere prevencije i bezbednosti na terenu.
Elementi na terenu podržavaju aktivnosti odbrambenih jedinica u baznim tačkama kako bi po potrebi zaustavile agresorske trupe.
Elementi su pozicionirani u pejzažu, uzimajući u obzir rezultate analize neprijateljske namere, okruženja i plana odbrane. Baltičke zemlje su jedno područje delovanja, pa će se odbrambene instalacije graditi u koordinaciji sa Letonijom i Litvanijom.
Inače Estonije je već utvrdila 136 km granice sa Rusijom. Letonija ima ogradu na granici sa Rusijom u dužini od 300 km, Litvanija 500 km, Poljska sa Belorusijom 186 km kada je 2021. bio okršaj sa navalom migranata na tu državu.
U vreme mira na granici Estonije se ne postavljaju eksplozivi (mine), žice ili druge prepreke. Umesto toga, uspostavlja se mreža bunkera, tačaka podrške i distributivnih linija. Proces izgradnje se odvija u saradnji sa mesnim zajednicama i uz dogovor vlasnika zemljišta.
Ministri odbrane su takođe potpisali Pismo o namerama za višecevne raketne bacače HIMARS, sa ciljem stvaranja okvira za zajedničku upotrebu sistema naoružanja i u miru i u ratu. Ministri odbrane Estonije i Letonije takođe su potpisali sporazum o saradnji za sprovođenje NATO Er Policing iz letonske vazdušne baze Lielvarde, dok je pista u vazdušnoj bazi Amari u popravci.
Pored toga, ministri odbrane tri baltičke države su razgovarali o pitanjima koja se odnose na podršku Ukrajini, razvoj sposobnosti i predstojeći samit NATO-a u Vašingtonu.
Razgovarano je i o pitanjima saradnje u oblasti odbrane i Baltičkog odbrambenog koledža.
Baltik je tako postao druga uporišna tačka za odbranu Evrope posle Finske.
Finska je krenula u veliki infrastrukturni projekat izgradnje ograde duge 1.340 km koja će se protezati od Finskog zaliva do tromeđe Norveške, Finske i Švedske. Mnogi gradnju te ograde već zovu “Gvozdena zavesa severne Evrope”.
U prvoj fazi finske vlasti će podići žičanu ogradu na prvih 200 kilometara granice. Projekat je započeo 1 marta 2023. u fazi od 2,5 kilometra koji se prvo utvrđuju.
Celokupno pokrivanje državne granice u dužini od 1340 km radilo bi se u nekoliko etapa. U oktobru 2022. sve glavne finske političke stranke su podržale plan o izgradnji ograde koja će hermetički odvojiti tu zemlju od Rusije i stvoriti neprobojni bedem.