НА СЕВЕРУ ЕВРОПЕ НИЧЕ НОВА ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА ДУГА 1340 КМ СА РУСИЈОМ: Ограда, жилет жица, сензори и камере

Foto: Shutterstock

Финска је трећа скандинавска држава после Данске и Норвешке која је постала чланица НАТО пакта. Четврта, Шведска, се тек очекује да то постане, али кад се умилостиви Анкара звог проблема са политичким противницима и присталицама Радничке партије Куридистана ПКК.

За то време Финска је кренула у велики инфраструктурни пројекат изградње ограде дуге 1.340 км која ће се протезати од Финског залива до тромеђе Норвешке, Финске и Шведске. Многи градњу те ограде већ зову „Гвоздена завеса северне Европе“.

Када сам први пут писао текст на ову тему ограда је била у фази изградње, а сад је градња увелико одмакла, јер су поједини делови већ завршени на финско-руској граници.

Од Шћећина на Балтику, до Трста на Јадрану, ‘гвоздена завеса’ се спустила широм континента.“, овако је Винстон Черлич одржао свој историјски говор у америчком граду Фултону 5. марта 1946 и тим озваничио спуштање „гвоздене завесе“, са чиме је и почео Хладни рат и подела Европе на Запад и Исток. Седамдесет седам година касније у Европи ,могли би рећи, ниче нова „гвоздена завеса“, али не у централној Европи, него на крајњем северу уз границу са Русијом.

Поређења ради, укупна дужина Берлинског зида који је раздвајао тај град од 1961. до 1989. износила је 155 км укључујући ту и сам зид, али и жичане препреке.

У првој фази финске власти ће подићи жичану ограду на првих 200 километара границе. Пројекат је започео 1 марта 2023. у фази од 2,5 километра који се прво утврђују.

Овај предлог финска гранична полиција дала је властима још у септембру 2022, када је предложено да се направи ограда висока неколико метара са бодљикавом жилет жицом, надзорним камерама и сензорима. Наиме, Хелсински страхује да би Москва, по узору на Белорусију могла да у оквиру хибридних операција искористи мигранте за политички притисак на ову балтичку државу чланицу ЕУ и аспиранта на чланство у НАТО чији пут отежава Турска. Пројекат би требало да буде завршен до 2026. године и простираће се од Балтичког мора односно од града Валима до Раја-Јосепи.

Целокупно покривање државне границе у дужини од 1340 км радило би се у неколико етапа. У октобру 2022. све главне финске политичке странке су подржале план о изградњи ограде која ће херметички одвојити ту земљу од Русије и створити непробојни бедем.

У јеку Хладног рата Финска и Совјетски Савез имали су упркос мањи инцидентима одличне односе. Први мигови 29 на западу виђени су управо у финској бази Рисала . Финска војска је традиционално набављала руску технику, поред западне, али је пажљиво чувала свој неутрални статус. После завршетка Хладног рата Финска је наставила да купује руско наоружање, али и западно. Велики број Финаца одлазио је у куповину алкохола и цигарета у Русију, као што су Руси набављали неке намирнице у Финској. Напросто, трговина је цветала све до 24. фебруара, када је Русија кренула у „Специјалну операцију“ како то зове Москва, односно извршила агресију као тврди Кијев и западноевропске земље.

О овоме је говорио и војни коментатор Бошко Јовановић, у мају 2022. на тему Финска у НАТО пакту и шта би то значило.

Јовановић је у разговору са аутором ових редова у мају 2022. говорио о утврђивању границе да, по њему, власт у Хелсинкију треба да гради утврђене рејоне уз саму руску границу, а око Утсјокија, Савукоскија, Винарија, Саола, Кусамоа, Сумисалмија, Кухмоа, јер је мало вероватно да ће Руси да нападају поново преко Карелије из правца Вирборга.

“Ту Финци морају да крену са темељном фортификацијом зато што то може да им помогне да уз мање трупе задржавају противника. Наравно, обавезно мора да дође до запречавања граничног појаса, до постављања минских поља, до тога да Финска мора да има подморнице, највероватније, немачке „Тип 214″ зато што су мале и да може да одмах тим подморницама води рат против Балтичке и Северне флоте, пошто ће Северна флота вероватно да се укључи у било какав напад на Финску, поред балтичке флоте, ако се испуни оно што је Медведев рекао, да ће бити стављено нуклеарно оружје на флоту. То је онда проблем“.

Према његовим речима „суштина је у томе да онда Финци морају да се бране по дубини, да уче на Украјинским грешкама. Прва и најважнија је да не дође до рата између њих и Руса, али чланство Финске у НАТО је пут у погрешном смеру“.

-Финци треба да буду глас разума на Западу.Треба да кажу ми имамо границу са Русијом 1.300 км, ако се не варам. Ако стварно мисле Финци да је НАТО нешто способан да их заштити, нисам баш сигуран у велики морал НАТО трупа после дебакла где год је био НАТО. Финцима би најпре у помоћ притекле балтичке државе, можда шведски добровољци, Шведска, али нисам баш уверен да би Шведска са Грипенима и Арчерима којих има јако мало, могла нешто у било ком потенцијалном сукобу да уради“.

Јовановић износи и сценарио потенцијалог сукоба Финске у НАТО и Русије, ако би дошло до сукоба.

-Руси могу да се определе не за рат него за спаљивање финских шума што би довело до брисаног простора и лаког напада, тако да Финска треба да бар има око 1000 борбених оклопних возила, да има око 800 тенкова и то морају да буду немачки леопард 7А+, да број борбених авиона повећају на на 150 јер 62 авиона је исувише мало за било какакв сукоб са Русијом. Број јуришних хеликоптера мора да се рапидно повећа, тако да Финска захтева велико повећање финског војног буџета, а да ли је то потребно нека они сами одлуче. Али улазак у НАТО треба да се реши на референдуму бар у случају Финске јер то значи имати Русију за непријатеља, а да ли је то потребно на основу искуства из првог рата мислим да није, закључује Јовановић.

Иначе, како је представник финске граничне полиције навео, пројекат би трајао четири године и могао би да кошта неколико стотина милиона евра. Последње цифре говоре о цени од 380 милиона евра за деоницу од 200 км.

Сви зидови и ограде света

Сличне зидове направио је бивши амерички председник Доналд Трамп на граници са Мексиком како би спречио миграције и наркокартеле да упадају у пограничне области и Израел који је херметички одвојио Газу од остатка Израела, како би сузбио саомубилачке нападе.
Сличне жичане ограде према граници са Русијом постоје и на Балтику на примеру Естоније која је је утврдила 136 км границе са Русијом. Летонија која има ограду на граници са Русијом у дужини од 300 км, Литванија 500 км, Пољска са Белорусијом 186 км када је 2021. био окршај са навалом миграната на ту државу. Грчка је са граници са Турском подигла жичану баријеру у дужини од 40 км, Бугарска са Турском 240 км и Грчка са македонијом 32 км.