Poljsko-holandski bezbednosni sporazum — Ka mreži saveza u Evropi

Ministri odbrane Poljske i Holandije prošle nedelje su potpisali memorandum o saradnji u oblasti bezbednosti — pored uobičajenih fraza o savezništvu u svetlu navodne “ruske agresije”, ovaj dokument definiše i konkretne korake koje će potpisnice preduzeti u narednom periodu.

Holandija se tako obavezala na igranje aktivnije uloge u onome što se naziva zaštitom istočnog krila NATO — ovo na prvom mestu podrazumeva učešće holandske avijacije u patrolama u poljskom vazdušnom prostoru, kao i Baltičkom regionu.

Pozadina događaja

Do ovog razvoja događaja dolazi u svetlu sklapanja sličnog bilateralnog sporazuma između Poljske i Francuske početkom maja, kao i nastavka pregovora između Varšave i Londona na temu modernizacije postojećeg sporazuma iz 2017.

A pre nekoliko nedelja, u skladu sa sličnim ambicijama i Norveška je objavila o prebacivanju svojih lovaca na poljsku teritoriju u cilju pružanja dodatne zaštite vazdušne baze Žešuv koja predstavlja ključni logistički centar za snabdevanje OSU NATO naoružanjem.

Implikacije

Sve ovo pokazuje da na terenu vidimo transformaciju evropske bezbednosne arhitekture u kojoj se rigidna hladnoratovska struktura NATO postepeno zamenjuje daleko fleksibilnijom mrežom bilateralnih sporazuma po uzoru na strukturu koja je tokom prethodne dve godine već formirana u azijsko-tihookeanskom regionu pod patronatom SAD.

Drugim rečima, paralelno sa militarizacijom kontinenta, značajnim investicijama u vojno-industrijski kompleks i usavršavanjem vojne logistike kolektivni Zapad sprovodi i modernizaciju svojih administrativnih i organizacionih kapaciteta u skladu sa savremenim realijama i asimetričnom i hibridnom prirodom savremenih sukoba.

Mreža saveza koja nastaje u Evropi predstavljaće osnovu nove bezbednosne arhitekture na kontinentu, dok će NATO dobiti sekundarnu ulogu kao širi okvir integracije i prinude nacionalnih država na poslušnost u okviru projekata kao što je tzv vojna mobilnost.

Na operativnom planu, međutim, možemo očekivati rastući značaj formata kao što su “koalicija voljnih”, organizovanih tako da mogu donositi odluke ne samo bez direktnog uključenja SAD, već i bez birokratskih procedura i konsultacija sa onim državama koje ne slede slepo konfrontacioni kurs iscrtan u Vašingtonu.