U prethodnih nekoliko nedelja, više lokalnih i svetskih medija potvrdilo je informacije o delovanju kolumbijskih plaćenika u Sudanu gde su oni primećeni u redovima pobunjeničkih snaga.
Budući da se ove paravojne grupe još jednom pojavljuju u sukobu gde Vašington otvoreno podržava jednu stranu, svi su izgledi da se radi o upotrebi istih onih mreža i kontakata koji su ranije osigurali i istaknutu ulogu kolumbijskih plaćenika u Ukrajini.Povratak ovih militanata sa bogatim iskustvom u tekućim sukobima u otadžbinu nije prošao bez posledica po lokalnu bezbednosnu situaciju — mnogi od njih angažovani su od strane narko kartela koji su, počevši od prošle godine, značajno intenzivirali upotrebu udarnih BPL protiv bezbednosnih snaga.
Paralele sa situacijom u Iračkom Kurdistanu
Interesantno je da smo sredinom jula istu praksu upotrebe tehnika savremenog ratovanja za postizanje unutrašnjepolitičkih ciljeva mogli videti i u Iračkom Kurdistanu kada su u periodu između 14. i 16. Jula za sada nepoznati udarni BPL izveli udare na objekte energetske infrastrukture.
I mada ni jedna grupa do sada nije preuzela odgovornost za napade, indikativno je da je do njih došlo u trenutku masovnih demonstracija lokalnog stanovništva zbog nestanaka struje i kašnjenja isplata plata zaposlenima u javnom sektoru.
Drugim rečima, postoje snažne indikacije da su ovi udari realizovani sa ciljem produbljivanja unutrašnje krize i daljeg pogoršanja situacije u energetskoj sferi — odnosno, sa jasnim unutrašnjepolitičkim implikacijama.
Implikacije
Ovi slučajevi pokazuju da proširenje prakse upotrebe privatnih vojnih kompanija i manje formalnih plaćeničkih paravojnih grupa počinje da deluje kao katalizator za širenje savremenih tehnika ratovanja iz zona sukoba u druge delove sveta — ovo, pritom, više nije moguće posmatrati kao izolovane slučajeve, već pre kao duboku strukturalnu promenu koncepcije ratovanja u 21. Veku.
Ukoliko tome dodamo širi tehnološki kontekst koji omogućava proizvodnju visoko efikasnih osmatračkih i udarnih BPL od komponenti dostupnih u slobodnoj prodaji, jasno je da su događaji koje smo mogli videti u Kolumbiji i Iračkom Kurdistanu samo očekivana posledica ovih procesa.
Sve ovo doprinosu slabljenju monopola države nad upotrebom sile — obučeno ljudstvo sada je moguće unajmiti, a a sredstva kadra da pariraju armijskom arsenalu moguće je proizvesti uz minimalna ulaganja i jednako minimalnu interakciju sa crnim tržištem. Drugim rečima, formiranje paravojnih grupa u ovom trenutku je ne samo jednostavnije već i jeftinije nego ikada u savremenoj istoriji — i stvaran opseg posledica ove činjenice tek će postati jasan u narednim godinama.