У претходних неколико недеља, више локалних и светских медија потврдило је информације о деловању колумбијских плаћеника у Судану где су они примећени у редовима побуњеничких снага.
Будући да се ове паравојне групе још једном појављују у сукобу где Вашингтон отворено подржава једну страну, сви су изгледи да се ради о употреби истих оних мрежа и контаката који су раније осигурали и истакнуту улогу колумбијских плаћеника у Украјини.Повратак ових милитаната са богатим искуством у текућим сукобима у отаџбину није прошао без последица по локалну безбедносну ситуацију — многи од њих ангажовани су од стране нарко картела који су, почевши од прошле године, значајно интензивирали употребу ударних БПЛ против безбедносних снага.
Паралеле са ситуацијом у Ирачком Курдистану
Интересантно је да смо средином јула исту праксу употребе техника савременог ратовања за постизање унутрашњеполитичких циљева могли видети и у Ирачком Курдистану када су у периоду између 14. и 16. Јула за сада непознати ударни БПЛ извели ударе на објекте енергетске инфраструктуре.
И мада ни једна група до сада није преузела одговорност за нападе, индикативно је да је до њих дошло у тренутку масовних демонстрација локалног становништва због нестанака струје и кашњења исплата плата запосленима у јавном сектору.
Другим речима, постоје снажне индикације да су ови удари реализовани са циљем продубљивања унутрашње кризе и даљег погоршања ситуације у енергетској сфери — односно, са јасним унутрашњеполитичким импликацијама.
Импликације
Ови случајеви показују да проширење праксе употребе приватних војних компанија и мање формалних плаћеничких паравојних група почиње да делује као катализатор за ширење савремених техника ратовања из зона сукоба у друге делове света — ово, притом, више није могуће посматрати као изоловане случајеве, већ пре као дубоку структуралну промену концепције ратовања у 21. Веку.
Уколико томе додамо шири технолошки контекст који омогућава производњу високо ефикасних осматрачких и ударних БПЛ од компоненти доступних у слободној продаји, јасно је да су догађаји које смо могли видети у Колумбији и Ирачком Курдистану само очекивана последица ових процеса.
Све ово доприносу слабљењу монопола државе над употребом силе — обучено људство сада је могуће унајмити, а а средства кадра да парирају армијском арсеналу могуће је произвести уз минимална улагања и једнако минималну интеракцију са црним тржиштем. Другим речима, формирање паравојних група у овом тренутку је не само једноставније већ и јефтиније него икада у савременој историји — и стваран опсег последица ове чињенице тек ће постати јасан у наредним годинама.