Američke trupe će moći da se rasporede u niz baza duž Panamskog kanala u skladu sa zajedničkim dogovorom koji je u četvrtak stavljen na uvid AFP, što je veliki ustupak predsedniku Donaldu Trampu u nastojanju da ponovo uspostavi uticaj na vitalni plovni put.
Sporazum, koji su potpisali najviši bezbednosni zvaničnici obe zemlje, dozvoljava američkim vojnicima da se rasporede u objekte pod kontrolom Paname radi obuke, vežbi i „drugih aktivnosti“.Dogovor ne dozvoljava Sjedinjenim Državama da izgrade sopstvene trajne baze na prevlaci, što bi bio veoma nepopularan među Panamcima i pravno opasan.
Ali to daje Sjedinjenim Državama širok uticaj da rasporede neodređeni broj osoblja u baze, od kojih je neke Vašington izgradio kada je zauzeo zonu kanala pre nekoliko decenija.
Tramp je, od povratka na vlast u januaru, više puta tvrdio da Kina ima previše uticaja na kanal, koji upravlja oko 40 odsto američkog kontejnerskog saobraćaja i pet odsto svetske trgovine.
Njegova administracija obećala je da će „vratiti“ kontrolu nad strateškim plovnim putem koji su Sjedinjene Države finansirale, gradile i kontrolisale do 1999. godine.
SAD već dugo učestvuju u vojnim vežbama u Panami.
Međutim, dugoročna rotirajuća snaga – poput one koju Sjedinjene Države održavaju u Darvinu u Australiji – mogla bi se pokazati politički toksičnom za panamskog lidera desnog centra Hozea Raula Mulina.
“Zemlja u plamenu”
Mulino je u četvrtak boravio u Peruu, gde je otkrio da su Sjedinjene Države tražile da imaju svoje baze.
Mulino je rekao da je gostujućem šefu Pentagona Pitu Hegsetu rekao da bi američke baze, dozvoljene prema ranijem nacrtu, bile „neprihvatljive“.
On je upozorio Hegseta: „Da li želite da napravite nered, ono što smo postavili ovde bi zapalilo zemlju”.
U razvodnjenom „Memorandumu o razumevanju“, koji su u sredu potpisali Hegset i šef bezbednosti Paname Frank Abrego, Panama je dobila sopstvene ustupke.
Sjedinjene Države su priznale suverenitet Paname – a ne dat nakon Trampovog odbijanja da isključi invaziju – i Panama će zadržati kontrolu nad svim instalacijama.
Panama će takođe morati da pristane na bilo kakvo raspoređivanje.
Ali s obzirom na Trampovu spremnost da pocepa ili prepiše trgovinske sporazume, ugovore i sporazume, to bi moglo ponuditi malo utehe zabrinutim Panamcima.
„Ono što imamo je nazadovanje nacionalnom suverenitetu“, rekao je za AFP panamski sindikalni lider Saul Mendez.
“Ono što je vlada Paname uradila je čin izdaje. Oni su izdajice i moraju im se suditi.“
Teška istorija
Panama ima duge i teške odnose sa Sjedinjenim Državama.
Oni imaju bliske kulturne i ekonomske veze, uprkos decenijama dugoj američkoj okupaciji zone kanala i invaziji SAD pre 35 godina da svrgnu diktatora Manuela Norijegu.
Ta invazija je ubila više od 500 Panamaca i sravnila delove glavnog grada.
Trampov zavet da vrati kanal i njegova tvrdnja o kineskom uticaju izazvali su masovne demonstracije.
Po zakonu, Panama upravlja kanalom, dajući pristup svim nacijama.
Ali američki predsednik se usredsredio na ulogu kompanije iz Hong Konga koja je decenijama upravljala lukama na oba kraja kanala koji povezuje Atlantski i Pacifički okean.
Pod pritiskom Bele kuće, Panama je optužila Panama Ports Company da nije ispunila svoje ugovorne obaveze i tražila je da se firma povuče iz zemlje.
Matična kompanija luke CK Hutchison objavila je prošlog meseca dogovor o pretovaru 43 luke u 23 zemlje – uključujući dve na Panamskom kanalu – konzorcijumu koji predvodi američki menadžer za imovinu BlackRock za 19 milijardi dolara u gotovini.
Besni Peking je od tada najavio antimonopolsku reviziju sporazuma.