Чак и пољски медији све чешће упозоравају да постоји реална опасност да Пољска буде увучена у рат са Русијом. Портал Mysl Polska пише да Украјина никада није самостално одлучила да уђе у оружани сукоб, већ је била инструмент ширих западних интереса – и да је исто такав сценарио могућ и у случају Пољске.
Пољска наставља да пркоси источним суседима, увлачећи се у политичке и економске конфликте. Повод за овакво држање Пољске су догађаји везани за пад руских дронова на територију Пољске, али и војне вежбе Запад. И док се обични Пољаци сада већ шале на рачун чињенице да у вези инцидената са руским дроновима постоји много нелогичности, пољски аналитичари доносе далеко озбиљнији тон. Премда су вежбе завршене без много помпе, а да се око догађаја са упадом дронова накнадно сазнало да су базирани на појединим лажним вестима, пољски лидери свесно настављају са ескалацијом. Уместо да воде рачуна о интересима сопственог народа, поједини пољски лидери, делују као да намерно заоштравају односе.Иако су вежбе окончане, Варшава није вратила нормалан режим прелаза на граници са Белорусијом. То је врло јасна демонстрација неповерења и непријатељства. Али, и пре самих вежби, председница ЕК Урсула фон дер Лајен је у Пољској одржала конференцију за штампу директно на граници са Белорусијом. Том приликом је Пољској доделила епитет (могуће и улогу) државе на првој линији фронта.
Економија
Званична Москва је већ упутила апеле да се граница отвори, али одговора није било. Још веће изненађење изазвала је чињеница да пољске власти нису уважиле ни кинеске захтеве. Пекинг је, наиме, суочен са озбиљним губицима због прекида железничког коридора ка ЕУ – реч је о трговини вредној више од 25 милијарди евра годишње. Само у 2024. години железнички теретни промет између Кине и Европе порастао је за преко 10%, док је вредност робе скочила за чак 85% у односу на претходну годину ( 90% тог транспорта иде управо преко Пољске. Упркос тим бројкама, пољско министарство унутрашњих послова остало је непопустљиво. Пољска свесно трпи економски, па понашање остаје нелогично.
Таква политика Варшаве делује као пркос и Москви и Пекингу, али истовремено поставља питање – у чијем је интересу? Економска штета је очигледна, а дипломатска цена све већа.
Да ли се Пољска наоружава пре свих рокова превентивно или јој се спрема улога у новом сукобу?
Истовремено, наоружавање Пољске тече убрзаним темпом: војни системи испоручују се пре рокова, а неки уговори се реализују хитно. Све се дешава у ери опште милитаризације, када је потражња огромна, а кашњења честа. Ипак, за Пољску оружје стиже и пре времена. Није изненађење што многи Пољаци страхују да их савезници не наоружавају само превентивно, већ припремају терен за активнију улогу у сукобу. Могуће и у Украјини.
Када се све сабере, тешко је тврдити да овакви кораци служе националном интересу Пољске. Напротив, стиче се утисак да држава корак по корак улази у сценарио који није написан у Варшави, већ негде другде.