Kineska narodnooslobodilačka armija je 23. maja pokrenula borbene vežbe Joint Sword-2024A simulirajući velike vojne udare na ciljeve na Tajvanu.
Od kineskog kopna odvojeno 130 kilometara, ostrvo je od 1949. godine pod kontrolom vlade Republike Kine – jedne od dve rivalske kineske vlade koje su se borile u 22-godišnjem građanskom ratu u zemlji koji je vođen na kineskom kopnu, od 1927. do 1949. godine.
Iako obe tvrde da su jedine legitimne vlasti nad čitavom kineskom nacijom, međutim, vlada Tajpeja nema priznanje od UN i ima diplomatske veze sa samo 11 od 193 države članice UN, a njen status se često poredi sa statusom nedržavni akter. Uprkos tome što je građanski rat tehnički bio u toku, odnosi između Pekinga i Tajpeja su se znatno poboljšali pre izbora Demokratske progresivne partije (DPP) na vlast u ovoj drugoj 2015. godine, nakon čega je teža bliža bezbednosna koordinacija sa zapadnim svetom i date su značajne indicije da Tajpej može da napravi neviđeni pomak ka proglašenju nezavisnosti i formalnom odvajanju od Kine.
Narodnooslobodilačka armija je dosledno pokretala vežbe u Tajvanskom moreuzu kao odgovor na uočene provokacije i kao upozorenje da se odvrate akcije vlade u Tajpeju koje mogu da pređu određene crvene linije u pogledu promene statusa kvo. Najnovije vežbe Joint Sword-2024A tako su odgovorile na inauguracioni govor novog predsednika Republike Kine Lai Ching-tea u kojem je on raskinuo sa prethodnim obećanjima da će zadržati status kvo sa kopnom. Kako je rezimirano u The Financial Times, Lai je „koristio upadljivo drugačiji jezik, dok je takođe naveo neke od činjenica koje najviše pogađaju Peking. Dakle, tamo gde su njegovi prethodnici pominjali „vlasti u Pekingu“ i „drugu stranu moreuza“, što nije eksplicitno tvrdilo da je Tajvan odvojen entitet od Kine, Lai je u svom obraćanju kopno nazivao „Kina“. Pošto je odavno jasno stavio do znanja da će eskalirati pitanje formalne nezavisnosti, Lai je možda najprovokativnije nazvao Tajvan „našom nacijom“.
© Republic of China Air Force (ROCAF)Izjava novog predsednika Republike Kine (Tajvan) izazvala je značajne kontroverze ne samo širom Tajvanskog moreuza, već i unutar Tajpeja, pri čemu je kabinet bivšeg predsednika Ma Jing-džua oštro kritikovao njegovo uvođenje „nove teorije o dve zemlje“, naglašavajući da je njegov „direktan i eksplicitan stav je jednak naginjanju ka nezavisnosti Tajvana, što dovodi do neviđeno opasne situacije između dve strane moreuza”. Na kraju, za Peking pokretanje velikih vojnih vežbi koje demonstriraju deo izuzetno veće vojne moći kopna šalje važan signal da ima veoma značajne vojne opcije za odgovor ako nova administracija u Tajpeju pređe dalje crvene linije. Očekuje se da će demonstracija vojne sile povećati pritisak na administraciju u Tajpeju da se uzdrži od stavljanja teritorije, njene privrede i njenih stanovnika u opasnost od ponovne eskalacije tehnički tekućeg građanskog rata u pravi vrući rat.