Француска полако тоне у све већи хаос. Демонстрације упркос јаким снагама полиције се не стиштавају него бележе чак и ширење на суседне земље попут Белгије и Швајцарске где је било паљења возила и покушаја пљачки продавница. На улицама већих француских градова се чује и пуцњава између полиције и криминалих банди које имају солидан арсенал.
Док свет с пажњом гледа дешавања у Француској и да ли ће то стати и на који начин, многи се питају шта је са нуклеарним арсеналом Француске. Наравно он је у сигурним рукама и добро обезбеђен иако војска још увек није ангажована на сузбијању нереда.
Упркос хаосу, нукеларни арсенал је добро заштићен, али је прави тренутак упознати се са чим то Француска располаже.
Према подацима Стокхолмског Института за мировна истраживања СИПРИ Француска располаже са 290 нуклеарних бојевих глава од чега највећи број отпада на морнаричку компненту.
Француска се сматра изворном нуклеарном силом, која је своје стратешке снаге облокивала била све до 1999 године када је одржавала такозвану стратешку тријаду коју су чиниле подморнице на нуклеарни погон, ескадриле борбених авиона и стратешке копнене снаге.
Говорило се да је јачина франуског нуклеарног арсенала одмах из САД и Совјетског Савеза. Наравно то више није тачно јер на тећем месту Француску је претекла Кина која има 410 нуклеарних бојевих глава.
Крај Хладног рата утицао је и да Француска редефинише своје нукеларне снаге, па је тако најпре укинута копнена компонента стратшке тријаде, авио компнента је изгубила своју стратешку улогу, али је задржала тактичку и фактички Француска је остала само на једној целовитој бившој стратешкој тријади, а то је Ратна морнарица, а авио компнента се вратила поптуно у живот од пре пар година када су организоване и војне вежбе на тему употребе тактичког нуклеарног оружја.
Копнена компонента стратешке нуклеарне тријаде је била самостални део три елемента, која је под контролом снага стратешке авијације FAS (Forces Aeriennes Strategique). Она је била заснована унутарцелинским довстепеним балистичким ракетама IRBM (Intermediate Range Balistic Missiles) S-3 које су дужине 13,8 м, пречника 1,5 м, а маса приликом лансирања је 25.800 кг. Ракета може да носи једну нуклеарну бојеву главу јачине 1,2 мегатоне. Ове ракете смештене су у ракетне силосе који се налазе на Plateau d Albion. Ове ракете су касније уништене, а нуклеарни материјал из њих рециклиран. Сличну судбину доживеле су и једнице копнене војске које су биле наоружане са самоходним ракетним системима кратког домета, односно тактичким нуклеарним оружјем званим Плутон и Хадеас.
Друга нуклеарна компонента француске стратешке тријаде су Океанске стратешке снаге, познате и под скраћеницом FOST (Force Oceanique Strategique). Ове стратешке снаге се сматрају јединим кредибилним елементом ранцуских нуклеарних снага. Кичма ових снага су четири нуклеарне подморнице класе Le Triomphant носачи нуклеарних балистичких ракета што омогућава на мору елемент стратешког нуклеарног одвраћања. Главно наоружање представљају ракете М-45 и М-51.
Нестратешки нуклеарни арсенал
Француска у саставу свог ратног ваздухопловства располаже са три оперативне ескадриле са 60 авиона Мираж 2000Н и један оперативна ескадрила из састава морнариче авијације. Ове ескадриле намењене су тактичким задацима, које делује са јединог оперативног носача авиона Шарл Де Гол Р91. Када су из оперативне употребе били склоњени Мираж IV 1996, њихове задатке преузео је Мираж 2000Н. Сви они користе ракете ваздух-земља ASMP i ASMP-A средњег домета са нукеларном бојевом главом ТН81. Морнарички авиони Рафал М преузели су тактичке нуклеарне задатке у оквиру морнарице верзије Б и Ц, а касније су преузели и остале верзије Рафала комплетне задатке.