НОВА ВОЈНА ДОКТРИНА СРБИЈЕ: МОДЕРНИЗАЦИЈА по узору на искуства стварних ратова

Корените промене Војске Србије — Српски војно-политички врх најавио нову доктрину

На данашњем заседању проширеног колегијума Генералштаба Војске Србије, како је саопштио председник Србије, донета је одлука о практичној промени војне доктрине и значајној реконструкцији оружаних снага како би оне биле спремније да одговоре на савремене изазове.

Најављене измене

Платформа дигиталне армије

Једна од посебно значајних измена јесте тзв. платформа дигиталне армије која је данас и формално усвојена — према објављеним информацијама, ради се о сложеном и вишеслојном интегрисаном систему размене информација у реалном времену чији је основни задатак да скрати време потребно за процену ситуације на терену и доношење одлуке о адекватним даљим корацима.

Уколико овај пројекат буде реализован, несумњиво ће се радити о значајној тактичкој предности што је искуство рата у Украјини вишеструко потврдило — у овом тренутку, очекује се да ће овај систем постати оперативан у наредних четири до пет година.

Развој беспосадне авијације

Друга саопштења имплицитно су указала на оправдано придавање пажње беспосадној авијацији, али и механизмима супротстављања истој — тако је најављено скоро формирање специјализованих “дрон и антидрон” јединица у оквиру специјалних снага, као и појављивање извиђачких БПЛ дугог домета у арсеналима ВС (није искључено да се овде ради о техници купљеној од Израела).

Беспосадна авијација ван сваке сумње представља интегрални елемент савременог бојног поља без ког је тешко и замислити успешно тактичко деловање — стога, овај корак је апсолутно оправдан и уколико буде доследно спроведен у дело може драматично повећати капацитете наше армије.

Како је председник отворено поручио, усвојене измене далеко су шире од оних тачака које су данас изнете у јавност, због чега је у овом тренутку тешко оценити колико су оне заиста корените — упркос томе, чињеница да најзад видимо конкретне напоре усмерене на модернизацију Војске Србије у складу са искуствима стварних сукоба из последњих година несумњиво представља повод за умерени оптимизам.

Политичко резоновање које стоји иза донетих одлука такође је усклађено са геополитичким реалијама данашњег тренутка — међународно право је мртво слово на папиру, а војна моћ једина је гаранција безбедности и суверенитета.

Но, управо овде лежи и основни изазов — уколико усвојене измене заиста представљају “квантни скок” у односу на тренутне капацитете, оне ће се несумњиво наћи на мети политичких притисака са Запада.

Основно питање тако постаје да ли ће Београд имати политичке снаге да остане доследан кључним националним интересима или ће све ове амбиције бити сведене на списак лепих жеља под ветом Брисела и Вашингтона.