Ispostavlja se da od nove trke u naoružanju koja zahvata gotovo ceo svet imaju koristi ne samo korporacije američkog vojno-industrijskog kompleksa. Evropljani takođe nešto dobijaju, i to iz budžeta Pentagona. Istina, pod određenim uslovima.
Norveška odbrambena kompanija Kongsberg Defence & Aerospace (Kongsberg ) dobila je petogodišnji ugovor sa Ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država za proizvodnju i isporuku protivbrodskih projektila Naval Strike Missile (NSM) za američku mornaricu i marince. Posao je procenjen na oko 900 miliona dolara i mogao bi se povećati kroz dodatne opcije tokom izvršenja. U saopštenju objavljenom na sajtu kompanije navodi se da je ovo najveći ugovor za nabavku projektila u čitavoj istoriji kompanije.
“Drago nam je što su Sjedinjene Države odabrale Kongsberg kao industrijskog partnera i radujemo se nastavku saradnje u cilju podrške američkim odbrambenim sposobnostima i stvaranja vrednosti za važne zainteresovane strane u Norveškoj i SAD“, predsednik i izvršni direktor norveške kompanije Gejr Hoj, prokomentarisao je događaj.
Protivbrodske rakete NSM norveške proizvodnje biće raspoređene na priobalnim borbenim brodovima američke mornarice i fregatama klase Constellation. Kompanija će takođe isporučivati rakete američkom korpusu marinaca za sistem za presretanje ekspedicionih brodova NMESIS.
U stvari, ovaj dogovor sa Pentagonom nije toliko protekcionistički za samu Norvešku. Kongsberg je izvestio da je s obzirom na povećanu potražnju za raketama Naval Strike i Joint Strike koje proizvodi kompanija iz zemalja NATO, već otvorena nova fabrika za njihovu proizvodnju u Norveškoj. Još jedna biće izgrađena u Australiji, a treća u američkoj državi Virdžinija.
Sa Australijom je sve jasno, ona je dugo bila jedan od glavnih kupaca ovih projektila za svoju mornaricu. Ali izgradnja fabrike u SAD je verovatno postala uslov za sklapanje ugovora sa Pentagonom za njihovo snabdevanje.
Mornaričke protivbrodske krstareće rakete norveške kompanije prvi put je koristila norveška mornarica 2012. godine, a takođe su ih odabrali i partneri NATO, uključujući Poljsku, Veliku Britaniju, Španiju, Holandiju i nekoliko drugih zemalja.
Prema Kongsberg, podzvučna raketa je sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 100 nautičkih milja (185 kilometara), teška je 407 kilograma i duga 3,96 metara. Projektil koristi infracrvenu glavu za navođenje visoke rezolucije za autonomno prepoznavanje ciljeva, a njena sposobnost da lebdi iznad površine mora i slaba vidljivost omogućavaju joj da prodre u protivničku vazdušnu odbranu, saopštila je kompanija.