Златна ера испорука: 2022–2023.
Након почетка рата, Украјина је добила велике количине тенкова из НАТО земаља, што је омогућило одржање борбене моћи. Чешка и Пољска су испоручиле преко 300 Т-72 из својих резерви, док су Немачка, Холандија и Данска донирале 85 Leopard 2 различитих верзија. САД и УК су послале 31 M1A1 Abrams и 14 Challenger 2, док је Француска дала 40 AMX-10RC. Словенија и Македонија су допринеле са Т-72 и М-55S, што је омогућило формирање нових бригада.
Ови тенкови су били кључни за одбрану, али и за офанзивне операције. Међутим, многи су уништени током неуспешне запорошке контраофанзиве, што је значајно ослабило украјинске оклопне снаге.
Пад испорука: 2024–2025.
До 2024. године, западне државе су исцрпиле резерве совјетских тенкова, а производња није могла да надокнади потребе. Главне испоруке су се састојале од 170 застарелих Leopard 1А5 из Немачке и Данске, као и 19 Leopard 2А4 из Шпаније. Хрватска је послала 30 М-84, али то није било довољно за надокнаду губитака.
Године 2025. ситуација се погоршала: САД под Трампом су зауставиле нове испоруке М1 Abramsa, док се Немачка фокусирала на производњу Leopard 2А8 за своје потребе. Француска и Британија више нису имале вишкове за Украјину, што је оставило Кијев без кључних оклопних појачања.
Како Украјина решава проблем?
Украјинска војска је применила низ мера за ублажавање кризе у оклопним снагама. Чешка и Пољска обнављају украјинске Т-64 и Т-72, продужавајући њихов век употребе. Уведена је нова тактика: тенкови се користе као ,,покретна артиљерија”, избегавајући отворена бојишта где су рањиви на дронове и артиљерију.
Извршена је реорганизација јединица – уместо великих тенковских бригада, оклопна возила се распоређују у мање јединице уз пешадију. Украјина се све више ослања на FPV дронове за антитенковску борбу, што делимично надокнађује недостатак тешког наоружања.
Шта следи?
Без нових већих испорука, Украјина ће морати да прилагоди стратегију. Офанзивне операције биће ограничене – нема довољно тенкова за пробоје. Одбрана ће се ојачати рововима и минским пољима, смањујући потребе за оклопним возилима. Траже се алтернативе – јефтинији дронови и артиљерија могу донети парцијална решења.
Закључак
Док Украјина још увек има тенкове, њихов број непрестано опада. Ако запад не обезбеди нове испоруке или брзу производњу, оклопне снаге ОСУ могу постати превише слабе за одлучујуће операције. Кључна прекретница биће способност Украјине да адаптира тактику и технологију да надокнади недостатак тешког оклопа.