Индонезија, Мароко, Казахстан, тзв. Косово* и Албанија најавили су учешће у новоформираној Међународној стабилизационој снази (ISF) за Газу, саопштено је током састанка такозваног „Одбора за мир“ у Вашингтону.
Према речима америчког генерала Џаспер Џеферс, поједине државе су већ потврдиле конкретне контингенте, док је Индонезија прихватила и улогу заменика команданта мисије.
Улога Косова* и питање међународног статуса
Посебну пажњу изазива учешће тзв. Косова*, чији међународноправни статус остаје спор и које није чланица Уједињених нација. Поставља се питање како ентитет који није признат као држава од стране УН може учествовати у мисији која се представља као међународна стабилизациона операција.
Иако формално није реч о класичној мисији под окриљем УН, већ о иницијативи предвођеној САД, укључивање непризнатих или делимично признатих субјеката отвара правна и политичка питања легитимитета, командне структуре и одговорности.
У пракси, овакво учешће може представљати покушај додатне међународне афирмације кроз безбедносне ангажмане ван класичних институционалних оквира.
Шира геополитичка димензија
Најављено учешће више мањих држава у стабилизационој мисији у Гази може се тумачити и као тестирање модела будућих коалиционих операција које би предводиле САД, ван формалних структура попут УН.
Такве мисије, под вођством Вашингтона, омогућавају флексибилније политичке и војне аранжмане, али истовремено релативизују класични систем колективне безбедности.
У том контексту, поставља се и питање да ли је ово потенцијална припрема за шире регионалне или чак глобалне борбене ангажмане у будућности.
Косово* као расадник за борбене операције
Уколико се учешће тзв. Косова* у овој мисији посматра у ширем оквиру, добијамо нову димензију у процесу убрзаног опремања и наоружавања безбедносних структура у јужној српској покрајини. САД на овај начин добијају „расадник“ младих бораца, претходно наоружаних и обучених у оквиру „КБС“ (Косовске безбедносне снаге). Тиме постаје знатно јасније чему организовање оваквог ентитета на овом простору, који ће беспоговорно извршавати сваки задатак који регуларне трупе САД желе да заобиђу.
Ангажовање у иностраним мисијама под вођством САД може послужити као механизам за стицање оперативног искуства, интероперабилности и легитимисање безбедносних снага кроз учешће у реалним безбедносним операцијама.
Истовремено, критичари указују да би овакви ангажмани могли значити и експлоатацију људства мањих партнера у потенцијално ризичним мисијама, чиме би локалне безбедносне структуре постајале инструмент ширих геополитичких стратегија.
Регионалне реакције и будући ток
Док Индонезија наглашава да њен мандат има искључиво хуманитарни карактер, а друге државе истичу полицијску и стабилизациону улогу, остаје нејасно како ће се мисија позиционирати у комплексном безбедносном окружењу Газе.
Формирање ISF-а представља нови модел безбедносног ангажовања, који комбинује политичку иницијативу САД са коалиционим приступом. Укључивање Косова у такав формат отвара шира питања легитимитета, правног оквира и будућег усмеравања регионалних безбедносних капацитета.