Запад гура НАТО дубље ка руским границама. Распоређују се сталне трупе у Финској. И Исланд у строју, премда званично нема војску.
У склопу иницијативе „Истурене копнене снаге“ (Forward Land Forces – FLF), чак шест држава учествује у распоређивању трупа унутар Финске. Шведска шаље пешадијске батаљоне обучене за арктичке услове и јединице за електронско ратовање. Велика Британија доприноси са својим Краљевским морнаричким командосима и ваздушном подршком. Француска у акцију шаље 27. брдску пешадијску бригаду, познату као „Алпски кочари“. Норвешка и Данска додају арктичке извиђачке јединице, логистику и противваздушну одбрану. Међутим, посебно запажено присуство долази из – Исланда.Исланд, чланица НАТО која нема војску
Исланд, земља без сталне војске и са мање од 400.000 становника, званично се прикључује овој структури. Иако је њен допринос на папиру симболичан и сведeн на политичку подршку, у пракси то указује на нешто друго: спремност да се чак и територија која је досад била демилитаризована полако уведе у нову архитектуру НАТО-а. Чињеница је да је и Финска до скора деценијама била неутрална, ( као и Шведска – вековима ). Са снажном економијом и важном стратешком позицијом у северном Атлантику, Исланд би у наредним годинама могао постати још једна тачка за трајно војно присуство Алијансе. Он је током другог светског рата био окупиран од стране САД ( тада био у унији са Данском коју су окупирали нацисти). Можда Исланд ( као и Гренланд ) чека понављање историје.
У ономе што се све јасније профилише као систематско војно гурање ка руским границама, НАТО је 25. јуна званично добио дозволу за распоређивање својих копнених снага на територији Финске. Земља која је донедавно била синоним за војну неутралност сада постаје нови ослонац за операције Алијансе, и то не било где — већ директно на прагу Руске Федерације.
Финска добија улогу НАТО предстраже
Географски, нове базе су позициониране на кључним местима. Главна база у Рованиемију налази се свега 100 км од руске границе, док Соданкила служи као полигон за обуку и логистички чвор. У Микелију је смештено седиште НАТО копнених снага, кроз које ће се вршити координација са балтичким јединицама.
Руске власти овај потез с правом доживљавају као провокацију. Док НАТО говори о „одвраћању“, на терену се види јасно гурање фронта све ближе руским стратешким позицијама у Мурманску и претензијама на Карелију.
Потпуна оперативна спремност ових снага очекује се до 2026. године. До тада, Финска ће постати НАТО чвориште у руском суседству — и нова тачка притиска. Гурање Исланда у све агресивније ширење НАТО на северу није случајно. Чак ни ангажовање земаља без армије не изгледа више као пука симболика, већ као наговештај дубље милитаризације некада неутралних територија. О овој теми ћемо се бавити доста у будућности.