НАТО доктрина се срушила у Украјини против Русије: реалност рата разбила илузије западне војне супериорности

Недавна анализа објављена на сајту Responsible Statecraft под насловом „Како је НАТО доктрина пала на бојишту у Украјини“ разобличава дубоке слабости у западном војном приступу, који се суочио с модернизованом руском тактиком и технолошким напретком на терену.

Аутор, Алекс Вершињин, објашњава како је НАТО учење, ослоњено на наслеђе Хладног рата и искуства из Авганистана и Ирака, потпуно неадекватно за конвенционални рат високог интензитета какав се одвија у Украјини. Суштински проблем је у томе што је НАТО доктрина заснована на претпоставци масивне технолошке и индустријске надмоћи, са ваздушном превлашћу и непресушним залихама муниције. Међутим, у Украјини је покушај примене тих принципа доживео фијаско. Украјинске снаге, иако обучене по НАТО стандардима, суочиле су се с руским дубинским зонама одбране, сталним осматрањем из дронова, артиљеријом великог домета и напредним електронским ратовањем.

Посебно је поражавајуће то што је савет украјинским јединицама био да „једноставно заобиђу минска поља“, што се показало као смртоносно наивна инструкција. Руски инжењери, са искуством и тактиком још из Другог светског рата, поставили су дубока и слојевита минска поља које су сломила западне оклопне јединице и пре него што су дошле у контакт са главним одбрамбеним појасом. Овде говоримо само о офанзивним операцијама ОСУ. Оне су у неким ситуацијама имале успеха (током 2022. године), али и оне су последице велике руске инфериорности у људству, што је Украјина најбоље искористила, и то јој се не може оспорити!

НАТО верује у ваздушну суперирорност коју више нема, а нема ни искуство кадра, мунцију,…

Даље, опажа Вершињин, да чак и нова ваздушна тактика, где обе стране лансирају „клизеће-бомбе“ са безбедне дистанце како би избегле губитке, није усвојена од стране НАТО-а, који и даље фантазира о „пробоју“ руске ПВО и освајању ваздушног простора. Код њих је и даље ваздушна супериорност претпоставка.

Недостатак артиљерије, потрошене залихе, ниска спремност технике (у Немачкој лети само 30% авиона), као и пад професионализма међу официрима због две деценије борбе против терориста, све то доводи у питање било какву реалну способност Европе да одговори на озбиљан војни изазов.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *