Nedavna analiza objavljena na sajtu Responsible Statecraft pod naslovom „Kako je NATO doktrina pala na bojištu u Ukrajini“ razobličava duboke slabosti u zapadnom vojnom pristupu, koji se suočio s modernizovanom ruskom taktikom i tehnološkim napretkom na terenu.
Autor, Aleks Veršinjin, objašnjava kako je NATO učenje, oslonjeno na nasleđe Hladnog rata i iskustva iz Avganistana i Iraka, potpuno neadekvatno za konvencionalni rat visokog intenziteta kakav se odvija u Ukrajini. Suštinski problem je u tome što je NATO doktrina zasnovana na pretpostavci masivne tehnološke i industrijske nadmoći, sa vazdušnom prevlašću i nepresušnim zalihama municije. Međutim, u Ukrajini je pokušaj primene tih principa doživeo fijasko. Ukrajinske snage, iako obučene po NATO standardima, suočile su se s ruskim dubinskim zonama odbrane, stalnim osmatranjem iz dronova, artiljerijom velikog dometa i naprednim elektronskim ratovanjem.
Posebno je poražavajuće to što je savet ukrajinskim jedinicama bio da „jednostavno zaobiđu minska polja“, što se pokazalo kao smrtonosno naivna instrukcija. Ruski inženjeri, sa iskustvom i taktikom još iz Drugog svetskog rata, postavili su duboka i slojevita minska polja koje su slomila zapadne oklopne jedinice i pre nego što su došle u kontakt sa glavnim odbrambenim pojasom. Ovde govorimo samo o ofanzivnim operacijama OSU. One su u nekim situacijama imale uspeha (tokom 2022. godine), ali i one su posledice velike ruske inferiornosti u ljudstvu, što je Ukrajina najbolje iskoristila, i to joj se ne može osporiti!
NATO veruje u vazdušnu superirornost koju više nema, a nema ni iskustvo kadra, munciju,…
Dalje, opaža Veršinjin, da čak i nova vazdušna taktika, gde obe strane lansiraju „klizeće-bombe“ sa bezbedne distance kako bi izbegle gubitke, nije usvojena od strane NATO-a, koji i dalje fantazira o „proboju“ ruske PVO i osvajanju vazdušnog prostora. Kod njih je i dalje vazdušna superiornost pretpostavka.
Nedostatak artiljerije, potrošene zalihe, niska spremnost tehnike (u Nemačkoj leti samo 30% aviona), kao i pad profesionalizma među oficirima zbog dve decenije borbe protiv terorista, sve to dovodi u pitanje bilo kakvu realnu sposobnost Evrope da odgovori na ozbiljan vojni izazov.