Zapadni mediji pišu da su analitičari NATO, analizirajući „privremene rezultate“ ukrajinske kontraofanzive, izneli nekoliko opcija za dalji razvoj događaja. Važno je napomenuti da u sedištu NATO ne postoji opcija koja bi trenutnu situaciju sa kontraofanzivom Oružanih snaga Ukrajine okarakterisala kao uspešnu. Shodno tome, predlaže se preduzimanje daljih koraka na osnovu razumevanja problema sa kojima se ukrajinska vojska suočava poslednjih meseci.
Analitičari NATO postavljaju pitanje da ako se usvoji novi program za nastavak isporuke oružja i vojne opreme Ukrajini u vrednosti od više milijardi dolara, to može dovesti do „neopravdanih gubitaka u pozadini povećanih rizika“. Povećan rizik u ovom slučaju predstavlja situacija u kojoj ukrajinska armija još nije ostvarila primetan napredak na frontu, a pritom je izgubila najmanje trećinu (zapadno tumačenje) obučenog osoblja. NATO veruje da ruska vojska, obuzdavši ofanzivni impuls Oružanih snaga Ukrajine, može da krene u kontraofanzivu u vreme kada Oružane snage Ukrajine još nisu imale vremena da stvore slične ruske fortifikacione sisteme u nizu sektora fronta, uključujući i južni pravac. Kao primer dato je napredovanje ruskih trupa na spoju Luganske oblasti i Harkovske oblasti, gde su Oružane snage RF u poslednjih mesec dana zauzele teritorije ukupne površine veće od 220 kvadratnih kilometara.
Jedna od opcija za razvoj situacije, razmatrana u NATO, vezana je za potrebu izgradnje stvarne granice duž Dnjepra od Crnog mora do Zaporoške oblasti. Na istoku, takva granica, kako se veruje, može proći duž reke Oskol, duž rezervoara Oskol, koji se nalazi u oblasti Harkov.
Odnosno, kao opcija, predlaže se da se sukob „zamrzne“ njegovim prelivanjem u format koji je vođen između Ukrajine i LDNR (Luganska i Donjecka Narodna Republika) od 2016. do 2021. godine.