Међународни кривични суд издао је налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетанјахуа. Налог се односи ратне злочине у вези са војном кампањом против Хамаса у Гази. Ова одлука је уследила након захтева главног тужиоца МКС у мају 2023. године. Поред Нетанјахуа, налози су издати и за бившег министра одбране Израела Јоава Галанта и војног вођу Хамаса, Мохамеда Дајфа. Израел је одбацио оптужбе, тврдећи да су његове војне операције у складу с међународним правом. Остаје да се види да ли ће Нетанијаху бити ухапшен у било којој од 124 земље које су потписнице Статута.
Оптужбе укључују злочине против човечности и ратне злочине, као што су „изгладњивање као метод ратовања, убиства, прогони и друга нехумана дела“. Израел је почео рат против Хамаса након напада ове групе 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а 250 отето. У израелским нападима на Газу, према здравственим властима Хамаса, убијено је око 44.000 људи.
МКС нема могућност да суди у одсуству оптуженог, па је мало вероватно да ће Нетанјаху или други израелски званичници бити процесуирани. Међутим, оптужбе би могле ограничити његово путовање у земље где би могао бити ухапшен. Израел и САД нису чланице МКС-а, што такође утиче на могућност извршења налога. Ипак, 124 земље су чланице МКС. У Европи готово све, изузев Белорусије и Турске.Одлука је изазвала оштре реакције израелских званичника. Председник Исак Херцог назвао је одлуку „мрачним даном за правду“, док је опозициони лидер Јаир Лапид оценио да је овај потез „награда за тероризам“. Израелска влада је интензивно лобирала против налога за хапшење.
МКС има надлежност само над државама које су потписнице његовог оснивачког статута. Израел, попут САД, Русије и Кине, није чланица, али „Држава Палестина“ јесте. Суд је прошле године издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина због ратних злочина у Украјини, али је Кремљ одбацио те оптужбе.