Спречавање ескалације
Према ексклузивним извештајима Ројтерса, заснованим на изјавама шест извора упознатих са преговорима – укључујући два западна званичника и једног сиријског одбрамбеног представника – америчко присуство би се фокусирало на логистичку подршку, надзор, снабдевање горивом и хуманитарне операције. База, чија тачна локација остаје поверљива из безбедносних разлога, налази се на стратешком улазу у јужне делове Сирије, где се очекује стварање демилитаризоване зоне као кључног елемента пакта о ненападању између две земље. Ова зона требало би да спречи ескалацију сукоба и ојача стабилност у региону, усред опадајућег утицаја Ирана и Русије у Сирији.
Стратешко преусмеравање: Од Асада до Шарае
Пад Асадовог режима у децембру 2024. године, након деценија санкција и грађанског рата, отворио је врата за радикалну промену сиријске спољне политике. Бивши савезник Техерана и Москве, Дамаск сада се окреће Западу, са циљем нормализације односа и економског опоравка. Председник Доналд Трамп, у свом другом мандату, лично посредује у преговорима, видећи у томе прилику за ,,визију просперитетног Блиског истока”. У понедељак, 10. новембра, Шараа ће посетити Белу кућу – прву посету сиријског шефа државе Вашингтону, што би могло бити катализатор за финализацију споразума.
Амерички званичници наглашавају да је ово присуство привремено и усмерено првенствено на борбу против остатака ИСИС-а, али критичари у региону виде га као део ширег плана за јачање америчког утицаја. ,,САД константно процењују наше присуство у Сирији да бисмо ефикасно се борили против ИСИС-а”, изјавио је један амерички функционер, одбијајући да коментарише детаље. Међутим, Пентагон је у последња два месеца спровео неколико извиђачких мисија, укључујући слетања транспортних авиона C-130, потврђујући да је писта спремна за употребу. Сирија, са своје стране, задржава пуни суверенитет над базом, а Шараа је инсистирао да свако распоређивање мора бити уговорено са новом владом.
Регионални контекст: Од Либана до Газе
Овај развој није изолован. Слично америчком моделу у Либану, где снаге надгледају прекид ватре између Хезболаха и Израела, и у Израелу где се прати примирје са Хамасом, присуство у Дамаску представља део мреже за стабилизацију. Упркос најавама о смањењу трупа у Сирији – са 2.000 на око 1.000 на североистоку – овај потез указује на супротно: повећање фокуса на југу, где су израелски удари на сиријске циљеве били учестали након Асадовог пада.
Сирија се такође припрема да се придружи глобалној коалицији против ИСИС-а коју предводе САД, што би могло донети ублажавање санкција и финансијску помоћ. Разговори о бази вођени су током посете адмирала Бреда Купера, команданта Централне команде САД (CENTCOM), Дамаску 12. септембра, где је наглашена сарадња у борби против тероризма.
Неизвесности и импликације
Иако још увек није познат тачан датум распоређивања америчког особља, притисак Вашингтона је очигледан: сиријски извори наводе да се споразум може постићи пре краја године, можда чак и пре Шараовог доласка у Вашингтон. Ово би могло прецртати мапу Блиског истока, смањујући ирански утицај и отварајући пут за економске инвестиције. Међутим, у позадини остају контроверзе: нова сиријска влада, повезана са бившим терористичким групама попут Хајат Тахрир ел Шама (ХТШ), суочена је са оптужбама за секташко насиље, што изазива сумње у међународној заједници.
Овај потез Трампове администрације, иако дипломатски амбициозан, подсећа на контроверзне интервенције прошлости. Да ли ће Дамаск постати нови бедем стабилности или нова тачка тензија? Дојучерашњи вођа огранка Ал Каиде, сада председник Сирије постаје после Израела главни амерички савезник на Блиском истоку, санкције више нико и не спомиње.