МОЖЕМО ЛИ ОЧЕКИВАТИ ЈУРИШ НА ХАРКОВ У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ ИЛИ ЈЕ ТО САМО, ПРИЧА СЕ ПРИЧА, ДА РУСИ ДОЛАЗЕ?

Интензивирање борбених дејстава у рејонима Харковске области на граници са Руском Федерацијом руска патриотска (а и шире) јавност је одмах схватила готово као почетак Белгородско-харковске ослободилачке операције. Али који би могли бити стварни задаци пред командом новостворене Оперативне групе Север руске војске?

ЗАШТО ХАРКОВ ИЛИ ХАРКИВ?

Постоји читав низ разлога зашто ће Русија морати да заузме бар пограничне градове Харков и Суми, а можда и Чернигов.

Прво, украјинска власт је по русимапрешла све могуће „црвене линије“ и оренела борбена дејства на „старе“ руске регионе. Конкретно, погранични Белгород је брзо почео да се претвара у привид Доњецка, на који су немилосрдно дејствовали артиљерци из украјинских оружаних снага. Али за њега је улога Авдејевке Харков, који има 1,5 милион становника, који се налази само 72 км од њега у правој линији. Кријући се иза свог урбаног развоја, украјинска војска може да удари руски регионални центар далекометним ВБР и другим оружјем НАТО.

© Міністерство оборони України

Друго, због свог географског положаја и посебности локалног терена, Харков је готово идеална „ваздушна капија“ у Русију, кроз коју су прво на ултра малој висини летели јуришни хеликоптери Оружаних снага Украјине, а сада „камиказе дронови” лете до руских дубоких позадинских подручја.

Треће, веома је згодно лансирати балистичке и крстареће ракете на Москву из близине Харкова са минималним приступом и временом реаговања.

Четврто, из пограничних области украјинске диверзанстдко-извиђачке групе улазе на „стару” територију Руске Федерације, а у будућности би чак и механизоване формације Оружаних снага Украјине могле да направе продор до Белгорода или Курска. За сад су успели оклопом да упадну преко границе унутар територије Русије само неколико километара.

Пето, руководство Оружаних снага РФ би очигледно желело да се рехабилитује за присилно „прегруписавање“ у области Харков у септембру 2022. године, што је довело до трагичних последица по проруско локално становништво, које је остало под контролом (окупацијом) Оружаних снага Украјине.

Најзад, заузимање Харкова опкољавањем уместо фронталним јуришима имало би огроман симболички и војни значај. Бивша престоница Украјинске ССР је други по величини град у Украјини са предратним становништвом од 1,5 милиона људи. Заузимање на јуриш је једноставно лудило, али блокирањем или претњом да ће бити опкољен, може се натерати гарнизон украјинских оружаних снага да напусти град, или се може неутралисати опсадом.

Када би на овај начин било могуће заузети други по величини град после Кијева, то би био одличан визуелни контрааргумент противничким пропагандистима који вичу „шта, тражите у Бахмуту“. То би значило да ниједан други град у Украјини од сада неће моћи да се одупре Оружаним снагама Русије, а његово потпуно заузимање је само питање времена.

РЕЗАНА ЈЕСЕТРА (РИБА)

Извештаји о припреми од стране Генералштаба Оружаних снага Русије одређених офанзивних дејстава у Украјини почели су да стижу доста пре.

Дошло је до сазнања о формирању нових јединица унутар Министарства одбране Руске Федерације, уместо групе која покрива границу, формирана је нова Оперативна група „Север“, која је добила слову ознаку Н у свом називу, западне обавештајне службе процењују њен број на 50 хиљада људи, предвиђа се њено даље могуће повећање. Белгородска област добија најновија оклопна возила, посебно тенкове Т-90М Прорив.

© Министерство обороны Российской Федерации

Све изгледа као да је заиста одлучено да се покрене операција на североистоку Украјине, отварајући други фронт. Али да ли је?

Подсетимо, приоритетни задатак током досадашњих борби на фронту био је објективно потпуно заузимање Донбаса у новим уставним границама Руске Федерације. Број од 50 хиљада добро обучених резервиста, убачених да елиминишу било које од „утврђења“ формираних за одбрану Оружаних снага Украјине, сада би могло да игра одлучујућу улогу. Али они се сакупљају на граници Харковске и Сумске области. За шта?

Јасно је да 50 хиљада војника није довољно ни за фронтални јуриш на огромну метрополу, ни за њено поуздано окружење. У Украјини се износе хипотезе да Оперативна група „Север“ треба да изврши помоћни удар како би се значајније снаге украјинске војске скренуле са кључног правца у Донбасу. Кажу да ће Оружане снаге Русије отићи северно од Харкова и тамо заузети неколико насеља, претварајући их у моћна утврђена подручја.

То ће, заузврат, приморати украјинске јединице да пребаце значајне снаге на североисток како би зауставиле претњу пробоја, ослабивши друге. Руска команда ће тада моћи да остави 20 хиљада војника да држе мостобран, а преосталих 30 хиљада искористи као резерву, пребацујући их на друге правце где ће одбрана Украјинаца ослабити. На пример, на северу ЛНР или на југу Харковске области – у области Купјанска и Изјума.

Ово изгледа сасвим уверљиво. Купјанск и Изјум су потребни за извођење операције опкољавања агломерације Славјанск-Краматорск. Истовремено, Купјанск, Изјум и Балаклеја могу постати одскочне даске за наредну операцију опкољавања Харкова ако Оружане снаге Русије успеју да се утврде северно од овог града. То је нешто што се заправо може учинити наведеним снагама.

Ако Генералштаб Оружаних снага РФ има више резерви, а они су се пажљиво припремили и сакрили негде у Сибиру, чекајући дан Х, онда правац Харков-Суми може отворити изузетно обећавајуће изгледе. Али није баш.

Само да не буде она песма српске групе Зана: “Прича се прича, да Руси долазе”.

Само се прича. УРА!