МОГУЋИ СЦЕНАРИЈИ ЗА КИНЕСКУ ИНВАЗИЈУ НА ТАЈВАН

Тајван у суботу 13. јануара излази на биралишта на помно праћеним изборима које су кинески званичници описали као избор „између рата и мира“.

Први кандидат Лаи Чинг-те навукао је гнев у Пекингу, који га назива „тврдоглавим радником за независност Тајвана“ и „директним саботером мира“.

Пекинг тврди да је Тајван део своје територије и обећао је да ће једног дана заузети острво ради „уједињавања“.

Стручњаци сматрају да је свеобухватна инвазија мало вероватна у блиској будућности, али се дискусије и даље воде у безбедносним круговима од Тајпеја до Вашингтона.

Ево неких од опција које би Пекинг могао да примени ако би напао острво:

ОБЕЗГЛАВЉИВАЊЕ

Пекинг све више појачава своју војну моћ, свакодневно шаље борбене авионе око острва, док су његови морнарички бродови готово стално присутни у водама Тајвана.

© eng.chinamil.com.cn/Photo by Xu Taotao

Такође је извела најмање две велике ратне вежбе у последњих годину и по дана, док је њен носач авиона Шандонг чешће пролазио кроз осетљиви Тајвански мореуз који одваја острво од Кине.

На основу прошлих вежби, „највероватније је“ да ће Кина употребити ваздушне и ракетне нападе да циља на тајванску војну инфраструктуру, рекао је Оу Си-фу, аналитичар тајванског Института за истраживање националне одбране и безбедности.

Он то назива сценаријем „обезглављивања“, пошто би ракетно бомбардовање погодило тајвански командни центар, ваздухопловство, поморске базе, као и његова складишта муниције.

„Када одсечете политичке или војне личности, онда не можете командовати трупама за одбрану (Тајван)“, рекао је Оу за AFP.

БЛОКАДА

Кина би могла да одлучи да заузме тајванска острва Кинмен и Мацу, која се налазе на око десет километара (шест миља) од обале копна.

Такође би могао да покуша потпуну блокаду целог острва Тајван, спречавајући било кога – или било које испоруке- да уђу и изађу.

У априлу прошле године, снаге Народне ослободилачке армије Кине извеле су тродневне вежбе симулирајући блокаду острва као одговор на састанак тадашњег председника Представничког дома САД Кевина Макартија са председницом Тајвана Цај Ингвен у Калифорнији.

“Кина може да изврши блокаде наших лука, аеродрома, војних објеката и ваздушних и морских линија комуникације, како би постигла свој оперативни циљ ’приземљења свих авиона и усидрења свих пловила’“, упозорило је министарство одбране Тајвана у свом извештају за 2023. годину.

Али аналитичари кажу да би блокади било потребно време да изазове ефекат, а пресецање Тајванског мореуза – прометног међународног бродског пута – не само да би наштетило Тајпеју, већ би могло да натера на интервенцију треће земље.

„Нејасно је колико дуго би Кина могла да држи опсаду, ако Тајван и његови партнери пронађу начине да заобиђу блокаду“, наводи Међународна кризна група (ICG) у недавном извештају.

„Дуга кампања била би у супротности са циљем Народноослободилачке војске да добије брзи рат.

Блокада би глобалну економију коштала најмање „више од два билиона долара“, према Rhodium Group – кажњиви утицај не само за Тајван, већ и за Кину.

АМФИБИЈСКИ ДЕСАНТ

Ако кинески председник Си Ђинпинг испуни своје обећање да ће ујединити Тајван са копном, његове снаге ће морати да заузму острво, рекао је Оу.

„А да би окупирали Тајван, морају да воде амфибијску кампању.

Али амфибијски напади су сложени и изузетно тешки, а планинска географија Тајвана – заједно са његовим неумољивим монсунским временским условима – представља одвраћање.

Ипак, на острву постоје неке рањиве тачке — мале, такозване „црвене плаже“ које су најпогодније за тако велико војно искрцавање.

Једна од најближих плажа главном граду Тајпеју налази се у северном граду Таојуан, где се налази највећи међународни аеродром на острву.

„Ако (кинеска војска) заузме аеродром, могу да га користе за транспорт својих трупа, муниције, хране“, упозорио је Оу.

Али вероватноћа потпуног кинеског амфибијског напада на Тајван „је мала у блиској будућности јер шансе да Пекинг пропадне нису безначајне“, рекла је Аманда Сјао, кинеска аналитичарка у ICG.

Уместо тога, најхитнија брига је „пооштравање притиска Пекинга на Тајван“ — нешто што се већ дешава свакодневно.

„Свакодневно видимо доказе о томе у виду ближих и чешћих кинеских војних активности, ширења наратива који су повољни за кинеске интересе и наоружавања трговине преко мореуза“, рекла је Сјао за AFP.

Тајвански званичници такође страхују да би Кина могла да покрене велики сајбер напад са циљем да уништи кључну инфраструктуру острва као што су комуникације, енергија и банкарство.

Међутим, сигурно је једно, да тренутно неће доћи до отвореног сукоба између Кине и Тајвана. Разлога је више, али један је главни, ипак се ради о Кинезима, о једном народу, који себи неће дозволити понављање дешавања из 1945-1949. године.