Tajvan u subotu 13. januara izlazi na birališta na pomno praćenim izborima koje su kineski zvaničnici opisali kao izbor „između rata i mira“.
Prvi kandidat Lai Čing-te navukao je gnev u Pekingu, koji ga naziva „tvrdoglavim radnikom za nezavisnost Tajvana“ i „direktnim saboterom mira“.
Peking tvrdi da je Tajvan deo svoje teritorije i obećao je da će jednog dana zauzeti ostrvo radi „ujedinjavanja“.
Stručnjaci smatraju da je sveobuhvatna invazija malo verovatna u bliskoj budućnosti, ali se diskusije i dalje vode u bezbednosnim krugovima od Tajpeja do Vašingtona.
Evo nekih od opcija koje bi Peking mogao da primeni ako bi napao ostrvo:
OBEZGLAVLJIVANJE
Peking sve više pojačava svoju vojnu moć, svakodnevno šalje borbene avione oko ostrva, dok su njegovi mornarički brodovi gotovo stalno prisutni u vodama Tajvana.
© eng.chinamil.com.cn/Photo by Xu TaotaoTakođe je izvela najmanje dve velike ratne vežbe u poslednjih godinu i po dana, dok je njen nosač aviona Šandong češće prolazio kroz osetljivi Tajvanski moreuz koji odvaja ostrvo od Kine.
Na osnovu prošlih vežbi, „najverovatnije je“ da će Kina upotrebiti vazdušne i raketne napade da cilja na tajvansku vojnu infrastrukturu, rekao je Ou Si-fu, analitičar tajvanskog Instituta za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti.
On to naziva scenarijem „obezglavljivanja“, pošto bi raketno bombardovanje pogodilo tajvanski komandni centar, vazduhoplovstvo, pomorske baze, kao i njegova skladišta municije.
„Kada odsečete političke ili vojne ličnosti, onda ne možete komandovati trupama za odbranu (Tajvan)“, rekao je Ou za AFP.
BLOKADA
Kina bi mogla da odluči da zauzme tajvanska ostrva Kinmen i Macu, koja se nalaze na oko deset kilometara (šest milja) od obale kopna.
Takođe bi mogao da pokuša potpunu blokadu celog ostrva Tajvan, sprečavajući bilo koga – ili bilo koje isporuke- da uđu i izađu.
U aprilu prošle godine, snage Narodne oslobodilačke armije Kine izvele su trodnevne vežbe simulirajući blokadu ostrva kao odgovor na sastanak tadašnjeg predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija sa predsednicom Tajvana Caj Ingven u Kaliforniji.
“Kina može da izvrši blokade naših luka, aerodroma, vojnih objekata i vazdušnih i morskih linija komunikacije, kako bi postigla svoj operativni cilj ’prizemljenja svih aviona i usidrenja svih plovila’“, upozorilo je ministarstvo odbrane Tajvana u svom izveštaju za 2023. godinu.
Ali analitičari kažu da bi blokadi bilo potrebno vreme da izazove efekat, a presecanje Tajvanskog moreuza – prometnog međunarodnog brodskog puta – ne samo da bi naštetilo Tajpeju, već bi moglo da natera na intervenciju treće zemlje.
„Nejasno je koliko dugo bi Kina mogla da drži opsadu, ako Tajvan i njegovi partneri pronađu načine da zaobiđu blokadu“, navodi Međunarodna krizna grupa (ICG) u nedavnom izveštaju.
„Duga kampanja bila bi u suprotnosti sa ciljem Narodnooslobodilačke vojske da dobije brzi rat.
Blokada bi globalnu ekonomiju koštala najmanje „više od dva biliona dolara“, prema Rhodium Group – kažnjivi uticaj ne samo za Tajvan, već i za Kinu.
AMFIBIJSKI DESANT
Ako kineski predsednik Si Đinping ispuni svoje obećanje da će ujediniti Tajvan sa kopnom, njegove snage će morati da zauzmu ostrvo, rekao je Ou.
© eng.chinamil.com.cn/Photo by Li Bin„A da bi okupirali Tajvan, moraju da vode amfibijsku kampanju.
Ali amfibijski napadi su složeni i izuzetno teški, a planinska geografija Tajvana – zajedno sa njegovim neumoljivim monsunskim vremenskim uslovima – predstavlja odvraćanje.
Ipak, na ostrvu postoje neke ranjive tačke — male, takozvane „crvene plaže“ koje su najpogodnije za tako veliko vojno iskrcavanje.
Jedna od najbližih plaža glavnom gradu Tajpeju nalazi se u severnom gradu Taojuan, gde se nalazi najveći međunarodni aerodrom na ostrvu.
„Ako (kineska vojska) zauzme aerodrom, mogu da ga koriste za transport svojih trupa, municije, hrane“, upozorio je Ou.
Ali verovatnoća potpunog kineskog amfibijskog napada na Tajvan „je mala u bliskoj budućnosti jer šanse da Peking propadne nisu beznačajne“, rekla je Amanda Sjao, kineska analitičarka u ICG.
Umesto toga, najhitnija briga je „pooštravanje pritiska Pekinga na Tajvan“ — nešto što se već dešava svakodnevno.„Svakodnevno vidimo dokaze o tome u vidu bližih i češćih kineskih vojnih aktivnosti, širenja narativa koji su povoljni za kineske interese i naoružavanja trgovine preko moreuza“, rekla je Sjao za AFP.
Tajvanski zvaničnici takođe strahuju da bi Kina mogla da pokrene veliki sajber napad sa ciljem da uništi ključnu infrastrukturu ostrva kao što su komunikacije, energija i bankarstvo.
Međutim, sigurno je jedno, da trenutno neće doći do otvorenog sukoba između Kine i Tajvana. Razloga je više, ali jedan je glavni, ipak se radi o Kinezima, o jednom narodu, koji sebi neće dozvoliti ponavljanje dešavanja iz 1945-1949. godine.
Najsigurnija zaštita za Tajvan je njegova razvijena industrija čipova koje kupuje ceo svet. Ako bi Kina zauzela Tajvan ta trgovina bi prestala, ako ne sto posto ono u veoma velikom procentu. A u ovim uslovima kada Kina nije dostigla tajvansku industriju čipova i ona zasigurno ima koristi od Tajvana pod ovim sankcijama, makar ‘ispod žita’ i to je najveća sigurnost za Tajvan! Ukoliko ih Kina dostigne e onda ko zna, mada ni tada. Kina ne mora da se žuri, velika je zemlja i veliki narod, dovoljno je da smatra da je to njeno, i da niko drugi ne mogže to da ugrozi.