Француска влада тренутно разматра ново распоређивање копнених снага у Украјини, наводи се у извештају водећих локалних новина Le Monde позивајући се на неоткривене изворе.
Број који ће бити послат није саопштен, али би могао укључивати и „конвенционалне јединице“ и специјалне снаге. Лист је истакао да би мисије могле да укључују подршку украјинским мрежама противваздушне одбране, иако би њихова најважнија улога била да наметну „стратешке дилеме“ Москви делујући као ефикасан „људи штит“ за украјинске циљеве. Ово би требало да примора руске снаге да оклевају да нападну или напредују у областима где се зна да делују снаге нуклеарно наоружане НАТО државе. Како је Le Monde приметио, „присуство француских војника или (оних) других нација би потенцијално заштитило одређене области украјинске територије”. Наглашено је да би то могло бити кључно за заштиту осетљивих циљева у вези са предстојећом испоруком ловаца F-16 земљи, који захтевају знатно више инфраструктуре и објеката за подршку од ловаца МиГ-29 и Су-27 којима Украјина тренутно управља, и стога веома рањив на ударе руских дронова и ракета. Иако су F-16 који се испоручују модели из доба хладног рата са застарелом авиоником, очекује се да ће служити као вредне лансирне платформе за нападе крстарећих ракета на руске циљеве, док делују далеко иза линија фронта како би се избегле борбе у ваздушном простору.
Распоређивање западних специјалних и редовних снага у Украјини је нашироко извештавано, а најистакнутији пример су борбене операције стотина британских краљевских маринаца из првих недеља сукоба, што су потврдили и високи британски војни званичници. Ипак, с обзиром да су ове операције спроведене уз одређени степен тајности, очекује се да ће распоређивање које Француска сада разматра бити широко објављено у политичке сврхе. Извештај о могућем распоређивању блиско прати изјаву француског председника Емануела Макрона од 26. фебруара да ће његова влада „учинити све што је потребно да спречи Русију да победи у овом рату“, при чему није искључено ни распоређивање копнених снага. Председник је тада истакао да као што су друге европске државе искључиле давање средстава као што су крстареће ракете и борбени авиони Украјини, да би касније променили своје позиције, тако и он верује да је врло могуће да ће преиспитати отворено распоређивање копнених снага у земљи. Макрон је удвостручио своје коментаре три дана касније, наводећи да су они „промишљени и одмерени“.
Извештава се да су француски “војни извођачи радова” (политички коректни израз, за јединице и припаднике који нису из састава регуларних војних снага) већ распоређени у Украјини, при чему су ови и други европски страни борци посебно циљани у руском ракетном нападу 16. јануара, узрокујући најмање 80 жртава, од којих је 60 или више убијено. Руски државни медији објавили су да је то особље „високо обучени специјалисти који раде на специфичним системима наоружања који су превише сложени за просечне украјинске регруте“, што је „неко од најсмртоноснијих и далекометних оружја у украјинском арсеналу ставило ван употребе док се не нађе више специјалиста” да их замене. За разлику од активних војника, напади на “извођаче радова” и борце добровољце (плаћенике) сматрају се далеко мање политички ризичним, јер су такве јединице значајно допринеле украјинским операцијама од почетка рата и имале значајне жртве у том процесу. Руски “извођачи радова” су на сличан начин на мети америчких снага у Сирији, док је Вашингтон иначе пазио да се уздржи од напада на редовни руски састав у земљи.
Ovaj babojebac baš traži đavola