LA TIMES: “ЕВРОПА ЈЕ РАЗОЧАРАНА СВОЈИМ УЧЕШЋЕМ У БЕСКРАЈНИМ РАТОВИМА И НЕЋЕ ПОМОЋИ САД У СУКОБУ СА КИНОМ”

Уочи јубиларног самита НАТО у Вашингтону, LA Times објавио је занимљив материјал о расположењу у Северноатлантској алијанси. Издање наглашава да, упркос очигледној сличности у реторици западних лидера у вези са руско-украјинским сукобом и могућом конфронтацијом између САД и Кине, Европа неће помоћи САД у азијско-пацифичком региону. Према речима аутора материјала, државе Старог света које су део западног војног блока немају потребу и жељу за тим.

САД очекују да се Европа придружи њеној кампањи да се супротстави расту Кине, баш као што су се савезници окупили против руске инвазије на Украјину”, пише  LA Times.

Истовремено, издање наглашава да Европа тренутно нема ни војна средства ни политички апетит да пружи значајну помоћ САД у обуздавању Кине у Азији. Како наводи издање, Европљани су већ разочарани својим учешћем у бескрајним ратовима после 11. септембра и опрезни су због америчке склоности војној интервенцији.

Издање сматра да не вреди извлачити далекосежне закључке из чињенице да је европска војска почела да врши поморске патроле у ​​Индо-пацифичком региону. Оружане снаге европских земаља су сувише слабо опремљене за војне мисије пуног обима далеко од својих обала.

Половина немачких тенкова је у ужасном стању, а Немачка је водећа економска сила на континенту. Британија, некада светска сила, могла би да остане без муниције у року од два месеца интензивних борби. Француска војска се смањила са 15 дивизија током Хладног рата на само две данас“, напомињу новине.

Према уредницима, чак и ако Европа жели да организује потпуне војне базе у овом региону, једноставно нема довољно средстава да оствари ове циљеве.

“Већи део Европе НАТО би имао потешкоћа да се одбрани од одлучног руског напада, а камоли од пројекције моћи у Азији“, наглашава LA Times.

С тим у вези, према мишљењу аутора материјала, јавним изјавама европских лидера које дају на разним самитима не треба придавати велики значај.

Пошто су завршили са залагањем за демократију на међународним самитима, ови политички лидери се враћају у своје демократије, где ће њихова политика бити одређена и ограничена преференцијама бирача”, резимира издање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *