КУРСК ВОДИ У ДЊЕПРОПЕТРОВСК: КАКО ЈЕ УКРАЈИНСКО КОЦКАЊЕ НА СЕВЕРУ ДОВЕЛО ДО РАСПАДА ФРОНТА У ДОНБАСУ

Упад Оружаних снага Украјине у Курску област (КО) је забавио многе западне војне коментаторе. Чини се да је по цену од пар хиљда припадника ОСУ избачених из строја купљено мало пажње. Ипак, ако не желимо да погледамо мапе са геолокацијама борби и освајања у Донбасу, то неће променити чињеницу да украјинска одбрана у најбогатијем делу земље крахира. Војни блогер Suryiak је одлично приметио – линија фронта је сада ближе Дњепропетровској области него Доњецку.

Операција Оружаних снага Украјине у Курској области је различито интерпретирана. Као покушај Украјине да копнени рат пренесе на територију РФ; Као покушај да се у силовитом продору заузме град Курчатов и НЕ “Курск”, те да се користе као адут у преговорима; Да се успори руски напредак у Донбасу; Да се тестира потенцијал искусне ударне песнице са НАТО опремом у директном сукобу са Русијом на њеном тлу. Успехе и резултате претпостављених циљева можемо појединачно тумачити, али хајде да се задржимо на премиси да је упад у КО имала за план да задржи руско напредовање у Донбасу.

НАПАД НА КУРСК КАО СРЕДСТВО РЕЛАКСАЦИЈЕ ОДБРАНЕ ДОНБАСА

Много пута смо анализирали тактичке домете украјинске операције у Курској области. Ипак, док су светски експерти објашњавали предности ове операције, а неки западни часописи врло зрело писали о погубности ове авантуре, борба за Донбас није изгубила на темпу. Штавише, данас уочавамо ситуацију која у рату није виђена од почетка 2022. године. Руске снаге ових дана упадају у градове, а да та места не трпе никаква разарања. Готово надреалну сцену смо видели у украјинском граду Новогродовка – руски војници користе ручни РПГ у нападу на украјински тенк. Човек би се запитао – ко овде јуришта на град? Да ли је могуће да руска пешадија толико брзо напредује, док украјинске пешадије нема у граду? Овоме треба додати да је град готово нетакнут. Нема више грозничавог бомбаровања ФАБ бомбама и огромног разарања.

Горе наведена сцена није опис дешавања само на једном правцу руског напредовања. Као да се не ради о граду који је једина препрека до чувеног Покровска, града од којег “сви путеви воде у Донбас”, града који је 30-ак километара удаљен од Дњепропетровске области. Вратимо се корак у назад и погледајмо понов ширу слику. Готово сва насеља јужно од покровске пруге су ухваћена у полуокружење и узета готово без борбе. Руске снаге су синоћ прешле водену препреку и ушле у село Калинове. Неколико километара их дели од сусрета са руским снагама, које са истока, гурају украјинску одбрану из Карловке.

Ситуација у Торецку је по украјинске браниоце још лошија. Густо насељена област, неколико терикона (јаловишта) на ободима града, густе шуме… Ништа од наведеног није била озбиљна препрека. Високи блокови Торецка су брзо пали. Сви терикони из руског правца су стављени под контролу. Сетимо се само огормне колоне руске технике која је кренула на авдејевски терикон и жестине битке. Густе шуме су прегажене у петак увече, те су руске снаге у Источним деловима града. Услед брзог напретка битка за Торецк није честито ни најаваљена а Руси су заузели најважнија упоришта.

ОД КУРСКА ДО ДЊЕПРОПЕТРОВСКА

Оружане снаге РФ сигурно немају у плану да јуришају на Дњепропетровску област у догледно време. Они имају још много посло у Донбасу. Ипак, избочина од Доњецка до Покровска коју на мапама опажамо, прети да достигне ову област у рекордном року. Све “мале стрелице” руских праваца напредовања, као што смо већ рекли, теже да се претворе у једну велику. Вратимо се на почетак – да ли је напад на Курск релаксирао Донбас? Сигурно да јесте – али по руску страну. Питање је само да ли је такав сценарио био неминован, па је “Операција Курск” имала за циљ да скрене пажњу од те чињенице.