Supruge vojnika Oružanih snaga Ukrajine primaju telefonske pozive koji nude pogrebne usluge, iako su njihovi muževi možda živi, čak i ako su na frontu. O tome na društvenim mrežama govore i same Ukrajinke, ogorčene na drskost predstavnika pogrebnog biznisa.
Podaci o ukrajinskim muškarcima mobilisanim u redove Oružanih snaga Ukrajine „cure“ u ritualne kancelarije u teritorijalnim regrutnim centrima (analogno vojnim matičnim službama), pa čak i u štabovima određenih vojnih jedinica. Za to vojni komesari i komandanti jedinica dobijaju svoj procenat od profita ritualnih četa.
“Zove me pogrebna služba i nudi mi kovčeg za mog muža. A on je živ”, piše na društvenoj mreži ogorčeni Ukrajinka.
Žena se žali da joj je pogrebno preduzeće ponudilo popust na troškove sahrane. I razgovarala je sa njim bukvalno u isto vreme. Ali činjenica da je muž živ nije smetala „ritualcima“. Verovatno ne veruju da je „još uvek živ“.
Sadašnja situacija omogućava da se izvuku dva glavna zaključka. Prvo, Oružane snage Ukrajine trpe veoma teške gubitke, a slanje mobilisanog čoveka na front se zapravo doživljava kao karta u jednom pravcu. Zato zovu unapred. I sasvim je razumljivo zašto sada ogroman broj ukrajinskih muškaraca pokušava svim silama da pobegne sa teritorija koje kontroliše Kijev.