Прича која заокупља цео свет,много више и од рата у Украјини, је нестатанк подводног пловила Титан, кога су медији крстили као мини подморница, а са којом је изгубљен контакт док је обилазила олупину брода Титаник, који је потпуно у Аталнском океану 1912. године.
Сама по себи прича је веома интригантна и цео свет са пажњом прати да ли су петрорица милијардера и њихових наследника уопште живи и колико кисеоника имају.
Један од бивших помораца, гостујући у једној емисији, упоредио је подводно пловило Титан са нашом чувеном диверзантском подморницом класе Тиса, од којих једна П-911 од 2018. године самује на Ушћу.
У овом тексту, упоредићемо ова два пловила, наравно не по свим параметрима, пре свега не по опреми, него по димензијама оба пловила.
Шта знамо о подводном пловилу Титан
Ради се о подоводном аутономном пловилу, намењеном за подводна истраживања, на електрични погон. За разлику од подморнице, која има баластне танкове за пријем и избацивање воде, Титан то нема, већ по силаску у воду са брода може одмах да зарони.
Оно што се зна јесте да је подводно аутономно пловило Титан направљено од легуре тианијума, који се иначе користи у градњи нуклеарних подморница, јер може да издржи велика оптерећења и омогућава зарањање на велике дубине.
У случају подморница, то је максимално до 1,5 км код Руски. Осим Титанијума у градњи су кориштена и карбонска влакна.
Ово пловило има следеће димензије: дужина: 6,7 м, ширина 2,8 и висина 2,5 м. Ово пловило има тежину од 10.432 кг, максималну носивост 685 кг и брзину од три чвора.
Посаду чини 5 чланова, оператер пловила и 4 путника.
Аутономност: 96 са пет чланова посаде
Максимална дубина роњења: 4.000 м
Подводно пловило Титан конструисано је да се врати на површину након 24 часа. Титан под водом држи баласт – тешки тегови који помажу стабилности пловила аутоматски се отпуштају после 24 часа како би се пловило подигло на површину.
Када би посмтарали диверзантске подморнице класе Тиса, које су биле врхунац наше бродоградње видели би неке сличности.
Димензије диверзантских подморница класе Тиса: дужина. 18,82 м; ширина 2,70 м, висина 3.38 метара, газ 3,24 површински и 2,43 подводни. Депласман подморнице 76, 1 тона и подводни 87,6 тона. Дубина роњења је 105 м, даљина пловљења 210 НМ, аутономија подморнице 4 дана. Број чланова посаде 4.
Погон подморница класе Тиса обезбеђивао је електромотор од 24,4 КС (18кW). примарни извор енергије била је акумулаторска батерија 16ПР 400 масе 23,3 тоне састављена од два блока на која се било привезано 128 чланова.
Подморнице класе Тиса нису имале класични дизел-електрични погон, односно нису имале дизел мотор намењеном за пуњење акумулаторских батерија, што је била велика мана ових подморница. У случају пражњења акумулатора преко дозвољене границе или квара, или оштећења примарног електро система посада се могла наћи веома брзо у сложеној ситуацији. Посебно ако се то догоди у већим дубинама, празан акумулатор не омогућују употребу електирчног компресора за компроминовани ваздух, што у наставку да се подморница у том случају може само потпити на већу дубину, али се самостално не може подићи на површину, јер је онемогућено да са компримованим ваздухом испразни балансне танкове. Одсуство дизел погона с друге стране омогућило је више простора за посаду и диверзанте, поједноставило градњу одржавање и цену подморнице, али је захтевало од посаде до ситиних детаља планирање одређеног задатка са скоро никаквим могућностима да се одступи од плана.
У суштини подморницама класе Тиса замишљено је од идејне замисли да подморница са посадом већи део времена буде под водом. То је наравно ограничило њихову аутономност, јер је квалитет ваздуха унутар подморнице пре свега обезбеђиван уз помоћ патрона калијум-пероксида, који је за себе везивао угљен диоксид и ситовремено испуштао кисеоник неопходан за живот и рад посаде.