TV Front/Harec
Kada se je bila objavljena vest da Izrael prodaje 200 tenkova Merkava u verzijama Mk2 i Mk3 u čak dve zemlje od kojih je jedna evropska, odmah su krenule spekulacije i nagađanje. Odmah se profilisala Ukrajina, a kasnije hrvatski mediji tvrdili su da Hrvatska kupuje te tenkove.
Međutim, profilisale su se u ozbiljnim medijima dve. Jedna je Kipar koji bi svoje tenkove T-80 sa kojima raspolaže Nacionalna garda Kipra trebali biti dati Ukrajini, a za uzvrat kao kompenzaciji dobili bi tenkove Merkava. Takođe kao druga država spominje se Maroko u cilju kompenzacije za neisporučene tenkove T-72 od strane Rusije.
Sada izraelski Harec potvrđuje u svom tekstu da su Izrael i Kipar vodili razgovore o prodaji tenkova Merkava, rekli su za Haarec izvori u obe zemlje.
Jedna od opcija koja je pokrenuta tokom razgovora je da će Kipar kupiti tenkove Merkava od Izraela, a zatim poslati starije tenkove ruske proizvodnje u Ukrajinu. Međutim, kiparski izvori su negirali da je to njihova namera.
U pitanju je tenk Merkava Mk3 koja je uvedena u operativnu upotrebu 1990+tih, a povučena je iz arsenala izraelske vojske 2020. Verzija Mk3 tenka Merkava ima top kalibra 120 mm, dok su prva i druga verzija Mk1 i Mk2 imale top kalibra 105 mm. Verzija Mk3 može da ispaljuje i protivoklopne rakete Lahat koja ima veći domet od rakete AT-11 Snajper koja se lansira iz tenkovske cevi T-80U koje koristi Kipar. verzije rađene od 1995 imaju novi sistem za upravljanje vatrom pounate su pod oznakom BAZ. Za razliku od verzije Mk4 nemaju sistem aktivne zaštite Trofi.
Jair Kulaš, šef Odeljenja za koordinaciju izvoza Ministarstva odbrane, rekao je u intervjuu ekonomskom dnevniku Calcalist da je Izrael u pregovorima sa dve zemlje, uključujući i jednu u Evropi, o prodaji starijih tenkova Merkava koji više nisu u upotrebi od strane izraelske vojske.
Ako dogovor prođe, ovo bi bila prva izraelska prodaja tenka Merkava nekoj evropskoj zemlji. Ministarstvo odbrane odbilo je da navede ime zemlje na koju je Kulaš mislio.
Nakon Kulasovog intervjua, nekoliko veb-sajtova i različitih naloga na društvenim mrežama tvrdilo je da je ta zemlja Kipar. Prošle godine je Bajdenova administracija ukinula svoj embargo na oružje Kipru, što je omogućilo takav dogovor.
Ministarstvo odbrane je odgovorilo da je “zbog rata u Evropi, nekoliko zemalja pokazalo interesovanje za kupovinu iz izraelskih rezervi, uključujući starije tenkove Merkava koji su povučeni iz upotrebe pre nekoliko godina. Pregovori tek treba da donesu sporazum, a ni Ministarstvo odbrane niti zainteresovane zemlje odobrile“.
Zvaničnik na Kipru potvrdio je Haarec-u da se vode pregovori između dve zemlje, ali je odbio da pruži detalje o samom dogovoru ili rasporedu njegovog završetka.
Prošlog meseca, ministar odbrane Joav Galan posetio je Kipar. Tokom sastanka sa svojim kiparskim kolegom Mihalisom Giorgalasom, rekao je da „Kipar i Izrael imaju značajna partnerstva u oblasti municije, kroz bilateralne sporazume između naših vlada. Cenimo izraelsku odbrambenu industriju kao partnera od poverenja u našim naporima da unapredimo našu bezbednost i odvraćanje“.
Dve nedelje kasnije, kiparski predsednik Nikos Hristodulides posetio je Izrael i sastao se sa premijerom Benjaminom Netanjahuom. Njegova poseta se poklopila sa Mejovom operacijom u Gazi, tokom koje su palestinski militanti ispalili rakete na centralni Izrael. Tokom sastanka, Hristodulides je naglasio da je izabrao da poseti Izrael „uprkos teroru“ kako bi razgovarao o zajedničkim strateškim pitanjima. Kasnije su dvojica lidera održali telefonski razgovor tokom kojeg su se složili da “nastave napredovanje” po pitanju pokrenutog na sastanku. Štaviše, savetnik za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi posetio je Nikoziju ranije ove nedelje.
Ranije ove godine, nekoliko medija u Sjedinjenim Državama i Evropi izvestilo je da je Kipar pristao da prebaci svoje starije tenkove ruske proizvodnje u Ukrajinu, koja očajnički traži vojnu opremu u svetlu ruske invazije i rata koji je usledio, u zamenu za novije zapadne rezervoari.
Ovo je možda postavilo temelje za dogovor sa tri strane, u kojem bi izraelski tenkovi zamenili starije kiparske, a zauzvrat bi Kipar te starije tenkove prebacio u Kijev. Predsednik Hristodulides je demantovao ovaj izveštaj ranije ove nedelje, dodajući da njegova zemlja “neće preduzeti nikakve mere” koje bi je ostavile ranjivom na vojnu pretnju Turske.Džon Joanu, bezbednosni analitičar i osnivač Geopolitička Kipra, rekao je za Haarec da veruje da je pokušaj povezivanja izraelsko-kiparskih pregovora sa ratom u Ukrajini zasnovan na „ruskim dezinformacijama na društvenim mrežama“. On je dodao da je jedno od razmatranja Kipra u kupovini izraelskog oružja verovatna poteškoća u nabavci rezervnih delova za ruske tenkove u narednih nekoliko godina, kako zbog operacija ruske vojske u Ukrajini, tako i zbog međunarodnih sankcija Moskvi.