Изјава кинеског министра спољних послова Ванг Јија да Пекинг “не може себи да дозволи пораз Русије у Украјини” није толико изненађујућа колико потврда дугогодишњег стратешког партнерства две земље.
Чувени кинески дипломата, министар спољних послова Народне Републике Кине, Ванг Ји, имао је прилику да разговара са високом представницом ЕУ Кајом Калас. Том приликом је колегиници објаснио Кина не може себи да дозволи пораз Русије у Украјини. Кина и Русија су дугогодишњи стратешки савезници, а изјава кинеског министра спољних послова само потврђује ову чињеницу. Ако не због пријатељства, онда због себе – пораз Русије значио би моментални прелазак америчког и западног фокуса на новог противника – Кину.Овај савез није настао случајно, већ као одговор на све агресивнију експанзију НАТО-а, која траје од 1991. године — када је, наводно, требало да дође “крај историји”. НАТО експанзију, која је кренула упркос обећањима да ће се савез ограничити након Хладног рата. Уместо мира, Запад је наставио да окружује и Русију и Кину мрежом војних база и политичких притисака.
Пекинг јасно види да би пораз Москве у Украјини отворио пут за још агресивнији амерички притисак на Кину. Вашингтон већ годинама отворено наводи Кину као главног ривала, а током Трампове администрације тај став је постао још израженији. Он је имао “бочне” задатке да реши, али Кина остаје главни циљ. Повлачење САД из рата у Украјини је само предуслов. С разлогом Кинези страхују да би НАТО, након потенцијалне руске капитулације, пребацио цео свој ратни потенцијал на Далеки исток.
Европска унија зависи од Кине – реурси
Иако Ванг Ји одбацује оптужбе да Кина пружа војну подршку Русији, његови изјави показују да Пекинг сматра овај сукоб делом шире геополитичке борбе. Европска унија, заробљена између америчких и кинеских интереса, већ осетила последице кроз ограничења извоза ретких земних метала – критичних за европску индустрију. Кина јасно даје до знања да ће узвратити на било какве санкције, што ЕУ доводи у тежак положај.
Светска геополитичка карта се драстично мења, а НАТО више није у стању да истовремено делује на свим фронтовима. Док САД покушавају да задрже доминацију, њихове ресурсе растежу ратови у Европи и на Блиском истоку. Овај моменат слабости отвара простор за нове центре моћи, а Кина и Русија то добро знају.