Андреј Млакар
Тог 8. децембра 1987. године тадашњи лидери Совјетског Савеза Михаил Горбачов и председник САД Ронлад Реган у Белој кући су потписали Споразум о елиминисању ракета средњег и мањег домета из Европе INF Treaty (The Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty ) којим је било предвиђено да се до 1991. са европског стратешког простора повуче и уништи 2.611 ракета стратешко -оперативне и оперативно-тактичке намене. У бројкама је то било 1.752 совјетске и 859 америчких ракета са укупно 4.000 нуклеарних бојевих глава од тога 3.052 совјетских и 859 америчких.
Распоред ових ракета у Европи био је главни камен спотицања у односима два блока и повод за прављење ратних планова и доктринарних концепата.
Горбачов је постигао циљ – скинуо је са Совјетског Савеза терет војних трошкова и обезбедио себи статус на светској политичкој сцени. И Реган је имао личну сатисфакцију – умирио је бројне антинуклеарне организације код куће и ублажио скандал са илегалним наоружавањем Ирана и снага у Централној Африци.
Елиминацију ракета кратког и средњег домета немачки канцелар Хелмут Шмит дочекао је са жаљењем. Несвакидашњим за једног социјалдемократу. Шмита су разочарале Сједињене Државе када су унилатерално, без консултације са северноатлантским партнерима, одустале од развоја неутронске бомбе.
За Шмита Америка није имала визију. Још горе, повукла се пред Совјетским Савезом и њеним ракетама типа СС-20, које су из дубине територије могле да погоде циљеве у Европи.
Споразум о ликвидацији ракета кратког и средњег домета од 500 до 5.500 километара био је временски неограничен и под строгом контролом. Совјетски Савез је из Европе уклонио и уништио 270 ракета СС-20, сваку са по три бојеве главе домета 5.000 км, 112 пројектила СС-4 домета до 2.000 км, 265 тактичких ракета „луна” и СС-2 21 точка, 265 ракета „скад”, СС-23 и СС-12. Американци су уклонили 108 балистичких ракета „першинг ИИ” домета 1.800 км, 464 крстареће ракете „томахавк” домета 2.500 км и 72 балистичке ракете „першинг И” те 163 пројектила типа „ленс” домета 110 км. У оквиру споразума Горбачов је пристао да се не броје ракете, већ бојеве главе на њима, чиме је изашао у сусрет Американцима. Совјетски генерали су то невољно прихватили. Споразум о елиминацији ракета малог и средњег домета предвиђао је уништење не само активних него и резервних ракета и њихових делова. Али само америчких и руских. Уговор није обухватао пројектиле око 20 земаља, међу којима су Велика Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја, као и Иран, који покушава да конструише ракете средњег домета. Зато је и добио назив „дупла нула”.
САД су на основу одлуке америчког председника Доналда Трампа једнострано иступиле из овог споразума 2.августа 2019. што је касније био увод у оно што се данас догађа у светлу рата у Украјини.
Наиме, Русија је тек у Украјини схватила колико је њене оперативне споспобности нарушио тај споразум из кога су се једнострано пувукли Американци када је Русија промовисала крастарећу ракету Искандер К домета више од 2.000 км што је Американце веома узнемиравало јер је постојала опасност да те ракете добију нукеларну бојеву главу. Ракете су кориштене у нападу на Украјину од самог почетка 24. фебруара лансирањем из Белорусије и Белгородске и Курске, као и Роствоске области.
Међутим, оно што је Русији највећи био недостатак јесте постојање балиситчких ракета средњег домета до 3.000 км. Према ИНФ спразуму Иснадер није смео да има домет већи од 500 км. Ради се о верзији Искандер М.Прича је почела да се захуктава 2016. године, када је откривено да Русија у Калињинградској области, уз саму границу с Пољском, инсталира ракетни систем „искандер” домета 500 км. На нишану ракетног система су радарске инсталације ракетног штита, америчке војне базе и снаге НАТО-а у Пољској. Балтичке републике су тврдиле да Руси планирају да против њих искористе ракете домета 700 км.
Јацек Друкалец из пољског Института за спољне послове те године навео је да управо Москва крши договор о ракетама средњег домета, у које спада и „искандер”. Тај систем је произведен у конструкторском бироу КБМ у Коломни, а његова првобитна намена била је замена остарелих балистичких ракета типа „скад”. Прва верзија новог балистичког оружја која нема пандан на западу појавила се 1996. године. „Искандер” је доступан у три верзије за руску војску: „искандер” од 280 км, „искандер М” до 500 км и „искандер К” до 2.500 км домета. Извозни тип, „искандер Е” од 280 км, стављен је 1999. у оперативну употребу.
Како би парирао Русији, НАТО је развио крстареће пројектиле који се лансирају из ваздуха и са мора ЈАССМ, ЛРАСМ и „Сторм Схадоw”, док је Америка инсталирала антиракетни штит, односно СДИ противракетну одбрану са базама у Румунији и Пољској.
Међутим, постоје многи који верују да прави разлог зашто је Доналд Трамп иступио из споразума лежи у чињеници да Кина развија пацифички арсенал без било какве задршке и облигација према другима. Многи су забринути да су Русија, Америка и Кина на корак од трке у наоружању попут оне из педесетих година прошлог века. Међутим, од три поменуте државе, иступањем САД из споразума највећу корист би могла да има Русија.
С друге стране шириле су се приче да Русија управо од Ирана купује балистичке ракете домета 2000-3.000 км и са тиме управо жели да надомести недфостатак балистичких ракета средњег домета који би били велика претња Западу, док Русија не развије своје нове балистичке ракете, осим ако се одлуче на развој хиперзвучних ракета попут Авангарда и Циркона. Иначе Кинжал је у оперативној употреби и кориштен је у нападу у Украјини три пута.
С друге стране Иран није потписник ниједног сличног споразума и тиме нема никакву обавезу да се придржава било каквог па и овог споразума који више не постоји са чиме је Европа поново доведена на ивицу нукеарног рата, иако неки европски лидери попут Олафа Шолца тврде да је нуклеарна опасност отклоњена у конфликту Русије и Запада.