KAKO BI IZRAELSKO VAZDUHOPLOVSTVO MOGLO DA BACI IRAN NA KOLENA?

Priredio: Danko Borojević

Šta ako Izrael konačno odluči da uzvrati udarac? Šta ako odluči da iskoristi ovu priliku da konačno bombarduje cenjeni iranski program nuklearnog oružja?

Iran je napravio svoj najbolji udar (ili veoma značajan) na Izrael sa preko 100 balističkih projektila, krstarećih raketa i preko 100 dronova, ukupno preko 300 vazduhoplovnoh objekata u vazdušnim napadima iz mnogo različitih strana i pravaca.

Šta ako Izrael konačno odluči da uzvrati udarac? Šta ako odluči da iskoristi ovu priliku da konačno bombarduje cenjeni iranski program nuklearnog oružja?

Takav scenario se igra godinama, ali evo jedne verzije kako bi to moglo da izgleda.

© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָל

Nekoliko “kvarteta” stelt borbenih aviona F-35 moglo bi leteti odvojenim rutama ka lokacijama širom ogromne Islamske Republike Iran, od kojih su neke udaljene čak 1.200 milja od jevrejske države.

Neki od aviona bi mogli da lete duž granice između Sirije i Turske (uprkos protivljenju tih zemalja), a zatim da prelete Irak (koji bi se takođe protivio). Drugi avioni bi mogli da lete kroz saudijski vazdušni prostor (nejasno da li bi to bilo uz tihi dogovor ili protivljenje) i Persijski zaliv.

GLAVNI CILJ BI BIO ELIMISANJE IRANSKE PVO

Oni bi mogli da stignu istovremeno ili u talasima (kao što je Iran uradio preko noći između subote i nedelje) kako bi prvo eliminisali vazdušnu odbranu ajatolaha na desetinama iranskih nuklearnih lokacija, pažljivo odabrane od strane obaveštajnih službi Mosada i izraelske vojske.

Njihov posao bi bio da eliminišu ozbiljan iranski štit protivvazdušne odbrane, mnogo sofisticiraniji odbrambeni sistem od bilo čega što poseduju Liban, Sirija ili Hamas.

Bez obzira na to da li su F-35 dolazili unisono ili u talasima, skoro sigurno bi postojao poseban talas za izraelske orlove F-15, F-16 borbene sokolove i teško opterećene F-35 koji nose američke GBU-72 bombe od 5.000 funti (2268 kg) . Bombe od 2.000 funti (907 kg) i manje se takođe mogu koristiti za razne ciljeve.

© Israeli Air and Space Arm/זְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָל

Možda će biti čak i dodatnih talasa koji će pomoći u prodiranju duboko u zemlju kako bi se uništila najveća iranska nuklearna postrojenja u Fordou i Natanzu.

Izraelska vojska bi takođe potencijalno mogao da koristi značajan broj sopstvenih balističkih projektila zemlja-zemlja, kao i dronove za prikupljanje obaveštajnih podataka i napad.

U Fordou glavna komora je zakopana oko 80 metara pod zemljom, na dubini koju bi samo bombe od 30.000 funti (13608 kg) „bunker buster“ u američkom arsenalu mogle odmah da unište.

Ali čak i pod Trampovom administracijom, SAD su uvek odbijale da obezbede Izraelu takve bombe.

Međutim, nije potrebno potpuno eliminisati objekat da bi ga učinio beskorisnim. Ponovljena serija napada mogla bi da blokira pristup Teherana električnoj energiji, zatrpa njegove ulaze i izlaze i odseče ga od sveta.

© Принтскрин Телеграм

Takva operacija možda nije besplatna.

Iran bi mogao da uspe da obori avione.

Neki avioni možda neće uspeti da se vrate zbog problema sa gorivom, čak i ako bi postojala neka složena sposobnost dopunjavanja goriva u vazduhu ili mesto za sletanje na sredini puta kao deo plana.

Sa pozitivne strane, uprkos ogromnom broju vazdušnih napada izraelske vojske u Libanu, Siriji i Gazi, koji su navodno povremeno uključivali i borbene avione F-15 i F-16, Izrael je izgubio samo jedan F-16 početkom 2018. godine nikada nije izgubio F-35.

© Israeli Air Force F-16, (U.S. Air Force photo/ Master Sgt. Kevin J. Gruenwald)

Specijalna snage ili agenti Mosada u Iranu koji bi pomogli višem cilju, mogli bi biti izgubljeni trajno.

Postoje i dodatni objekti na koje bi Izrael mogao da udari, kao što je reaktor teške vode u Araku, fabrika za konverziju uranijuma u blizini Isfahana, istraživački reaktori u Bonabu, Ramsaru i Teheranu, i drugi objekti u kojima je Iran krenuo napred u vezi sa pitanjima naoružavanja – iako ovi objekti bi mogli biti niži prioritet jer su ranije tačke u ciklusu nuklearnog oružja.

Sredinom 2023. godine takođe je otkriveno da je obaveštajna služba izraelske vojske formirala novu jedinicu od desetina oficira sa jednim ciljem: prikupljanje i procena obaveštajnih podataka kako bi se razvila ogromna ciljna banka za napad na Iran daleko izvan njegovog nuklearnog programa.

Ciljevi su bili da uključe ključne izvore moći za Korpus islamske revolucionarne garde (KIRG) kako bi ih bacili na kolena na isti način na koji su obaveštajci izraelske vojske godinama prikupljali obaveštajne podatke o ogromnom broju meta Hamasa i Hezbolaha.

Izrael možda neće preduzeti veliki napad na iranska nuklearna postrojenja.

Ako se to dogodi, možda neće napasti mnogo veću grupu meta KIRG.

Održavanje podrške SAD i saveznika je takođe ključna vrednost.

S druge strane, glavni razlog da se Iran ne napada godinama bio je udarac koji bi Tel Aviv mogao da dobije od Hezbolaha, Hamasa i stotina dronova i balističkih projektila.

Budući da se većina najgorih scenarija već dogodila – i još gore, uključujući Jemen za koji se nije smatralo da će sigurno učestvovati u teoretskom većem ratu kao što je to bio slučaj u trenutnom veoma stvarnom ratu – čini se da ih ima mnogo manje razloga za suzdržavanje u ovom trenutku nego bilo kada u decenijama.