Južna Koreja, Japan i Tajvan su se suočili sa ograničenjima koja ometaju njihovu želju da pruže vojnu pomoć Ukrajini.
U slučaju Japana, to je prvenstveno zbog strogih zakona koji zabranjuju izvoz vojne opreme. U međuvremenu, oklevanje Južne Koreje potiče od zabrinutosti da bi pružanje vojne podrške Ukrajini moglo da podstakne Rusiju da poveća svoju vojnu i tehnološku pomoć Severnoj Koreji. Od marta 2022. godine nadalje, Južna Koreja je isporučila Ukrajini četiri pošiljke vojne pomoći u vrednosti od oko 3 miliona evra. Ova pomoć je uključivala opremu poput šlemova, pancira i detektora mina. Značajno je da je deo ove opreme prvobitno bio namenjen avganistanskoj vojsci, ali je preusmeren u Ukrajinu 2022. godine, posle pada Kabula 2021. godine.
Uprkos brojnim apelima Ukrajine za obezbeđivanje sistema naoružanja kao što su raketni sistemi zemlja-vazduh (PVO) i protivoklopne vođene rakete (POVR), Južna Koreja je u svakoj prilici odbijala ove zahteve. Na samitu Koreja-Ukrajina u Kijevu u julu 2023. godine, južnokorejski predsednik Jun je pomenuo pružanje „veće vojne podrške ove godine“. Međutim, portparol južnokorejskog ministarstva odbrane brzo je potvrdio zvanični stav vlade, ističući da obezbeđivanje oružja ne dolazi u obzir i navodeći: „Nema promene u našoj politici da ne podržavamo smrtonosno oružje“. Specifičnosti posvećenosti predsednika Juna da pruži povećanu podršku izašle su na videlo u septembru 2023. godine, kada je južnokorejska vlada otkrila svoju donaciju dva borbena inženjerska vozila K600 (CEV). Osmišljena u cilju čišćenja puteva kroz minska polja na liniji fronta, Junova administracija je ipak zatražila da Ukrajina rasporedi ova vozila isključivo za humanitarne misije.
U stvari, najznačajniji doprinos Južne Koreje olakšavanju teškog položaja Ukrajine nije bila direktna isporuka, već transfer 550.000 artiljerijskih granata kalibra 155 mm u Sjedinjene Države 2022. i 2023. godine. Ovaj transfer je omogućio Sjedinjenim Državama da obezbede Ukrajini municiju iz sopstvenih zaliha. Još jedan značajan doprinos iz Južne Koreje uključivao je isporuku 100 kamioneta SsangYong Musso i pet mini bagera DOOSAN DX17Z namenjenih za humanitarnu upotrebu. Ostaje neizvesno da li će Južna Koreja zadržati svoju politiku ograničavanja vojne pomoći, posebno u svetlu sve boljeg odnosa Severne Koreje sa Rusijom, što bi moglo da podstakne Južnu Koreju da preispita svoj pristup Ukrajini. Ako dođe do takve promene, to bi potencijalno moglo da otvori vrata dostupnosti raznih sistema naoružanja korejske proizvodnje za Ukrajinu. Južna Koreja takođe poseduje nekoliko ruskih sistema naoružanja, kao što su T-80U , BMP-3 , Metis POVR i Igla lakoprenosni sistem PVO, koji nesumnjivo izazivaju i interesovanje Ukrajine.