Južnokorejski predsednik Li Dže-Mjung pokrenuo je svoju prvu značajniju bezbednosnu inicijativu usmerenu na smanjenje rizika od incidenata na Korejskom poluostrvu, predloživši održavanje vojnih razgovora sa Severnom Korejom.
Predsednik Li, koji je na funkciju stupio u junu, već je napravio nekoliko politički signalnih, „kozmetičkih“ koraka ka rasterećenju odnosa — uključujući uklanjanje glasnih propagandnih zvučnika duž granice i zabranu bacanja letaka. Ipak, iako promoviše deeskalaciju, Lijeva administracija paralelno nastavlja intenzivne zajedničke vojne vežbe sa SAD, što Pjongjang vidi kao provokaciju. Sever i dalje ostaje nepoverljiv prema inicijativama iz Seula, tvrdeći da Južna Koreja nudi dijalog sa jedne strane, dok sa druge učestvuje u aktivnostima koje ocenjuju kao namerno podrivanje bezbednosti.
Cilj Seula u novom diplomatskom naporu, vojne prirode, je da se konačno definiše i obnovi sistem orijentacionih markera na Vojnoj demarkacionoj liniji (MDL), čiji je nestanak tokom decenija doveo do učestalih nenamernih prelazaka granice od strane severnokorejskih trupa.
Seul svoj predlog pravda činjenicom da severnokorejske trupe poslednjih meseci intenzivno rade u zoni DMZ — kopaju nove puteve, postavljaju mine i ograde — i pritom povremeno ulaze na južnu stranu, ponekad i naoružane. Južnokorejska vojska je više puta morala da upozorava i ispaljuje hica upozorenja kako bi sprečila da incidenti eskaliraju. Prema oceni Seula, nedostajući markeri iz 1953. godine dovode do različitih tumačenja same linije razdvajanja — što znači da je rizik od nenamernih sukoba realan i rastući.
Iako Pjongjang još nije odgovorio na predlog, prihvatanje bi označilo prve vojne razgovore dve strane od 2018. godine i prvi opipljiviji korak ka smirivanju jedne od najopasnijih granica na svetu.