После последњих сигнала из Вашингтона да Сеулу даје зелено светло за развој нуклеарне подморнице, појављује се још један озбиљан извор притиска на Кину. Амерички војни врх отворено очекује да ће нова способност Јужне Кореје бити укључена у шири план обуздавања Пекинга — посебно у случају кризе око Тајвана. Истовремено, ирански медији објавили су да се у Техерану „очекује потпуна подршка Пјонгјанга Кини“ уколико дође до оружаног судара са Тајваном, што додатно открива контуре све јаче глобалне поделе.
Одлука САД да помогне развој нуклеарне подморнице Јужне Кореје представља пре свега директан удар на Кину и константан покушај САД да створе слојевити притисак на Пекинг са више страна. Јачање јужнокорејских нуклеарних капацитета, ширење америчких база у региону и постепено укључивање све већег броја савезника у потенцијални тајвански сценарио граде обруч који Кина мора да узме у обзир у свим својим стратешким проценама. За Вашингтон, ово није само питање одвраћања — већ успостављање мреже регионалних полуга које могу ограничити кинески маневарски у случају конфронтације са Кином.Према последњим саопштењима Пјонгјанга, ситуација је достигла нови ниво након што је Северна Кореја оштро осудила америчку подршку у развоју прве јужнокорејске нуклеарне подморнице. Према државним медијима, одлука Вашингтона и Сеула представља увод у „нуклеарни домино феномен“ у региону, који би могао покренути нуклеарну трку, те довести до високог ризика ескалације. Северна Кореја је додатно критиковала и америчко одобравање програма обогаћивања уранијума и прераде нуклеарног горива у Јужној Кореји, наводећи да је то „покушај легитимизовања скривене нуклеарне стратегије Сеула“. Баш зато Пјонгјанг не гледа оптимистично на неке невеште кораке Југа у наводној релаксацији односа са Севером.
Истовремено, последње године донеле су драматичну трансформацију регионалног безбедносног пејзажа. САД сада имају значајну предност у броју и положају подређених савезника — од Јапана до Филипина, који су постали кључна америчка тачка ослонца у случају кризе са Кином. Вашингтон притом убрзано проширује обавезе својих партнера, па се чак и јужнокорејски отпор идеји да америчке снаге из Кореје буду коришћене у Тајванском сценарију постепено топи под притиском нове стратегије „регионалне одвраћања“.
Све у свему, регион улази у фазу убрзаног наоружавања и дубоке поларизације, а најновији кораци — од нуклеарних подморница до могуће севернокорејске помоћи Пекингу — јасно указују да је Индо-Пацифик већ ушао у нову, далеко опаснију безбедносну еру.