Јеменски Хути напаравили су прави изазов и бацили Тел Авиву због Газе директно рукавицу у лице и послали ни мање ни више балистичку ракету домета 1.500 км и крстареће ракете “Ал Кудс” (Јерусалим) домета 2.000 км. Прича о дроновима камиказама Шахид и даље није истражена.
Прича је почела да се расплиће када је установљено да је једна крстарећа ракета “Ал Кудс” је пала у Јордан у пустињу, баш у тренутку када неки не баш са наклоношћу гледају према јорданском краљу Абдулаху Другом као савезнику Америке.
Али, оставимо по страни Абдулаха и позбавимо се са групацијом Ансар Алах која влада северозападом Јемена и која је донедавно после жестоког и крвавог грађанског рата после повлачења Саудијаца и Емираћана закопала ратне секире и поново их откопала када је Хамас кренуо на јуриш из Газе на југ Израела и онда Израел узвратио масовном одмаздом по Гази остављајући иза себе скоро 9.000 убијених цивила.
Онда су Хути као део како их Запад доживљава експоненти Ирана послали крстареће ракете и дронове на југ Израела, прво се мислило да ће гађати вероватно нуекларни реактор Димона у пустињи Негев, а онда амерички разарач који је пловио Црвеним морем захваљујући радаром “Агеис” открио и оборио три крстареће ракете “Ал Кудс” и осам дронова камиказа “Шахид 136”. Испоставило се касније што су и сами Израелци тврдили мета је био Елиат туристичка мека Израела на обали Црвеног мора и туристички комплекс хотела у којима се налазе становници насеља уз обод Газе. На сву срећу ракете нису стигле. Једну је оборила касније је саопштено и саудијска ПВО.
После је мета био египатски пограничми град у близини Елиата где се изгледа закуцао дрон камиказа јеменских Хута, али то нико данас са сигурношћу не може да потврди.
А онда прекретница. У уотрак у преподневним сатима портпарол организације јеменских Хута најавио је да ће у наредних неколико сати да се догоди нешто важно и догодило се.
Лансирана је ни мање ни више него интерконтинетална балистичка ракета GADHAR 10.
Гхадр је балистичка ракета средњег домета направљена по узору на ирански Шахаб-3. Неке значајне промене на Гхадру су: смањење величине задњих пераја, смањење тежине, мања маса бојеве главе и нови систем навођења. Гхадр има максимални домет од 1.950 км. Реч је о двостепеној ракети при чему први степен користи течно гориво, а други степен на чврсто гориво. Пројектил је тренутно направљен да носи конвенционалну бојеву главу, али може бити наоружан и хемијском или нуклеарном бојевом главом.
Иран је редизајнирао нос пројектила како би добио „конус за нос у облику флашице“
Овај нови облик носа омогућава да бојева глава поново уђе у орбиту већом брзином. Такође даје бојевој глави могућност да детонира у ваздуху изнад своје мете.
Гхадр је мобилан, Време за постављање ракете је четвороструко краће од Шахаба Иран је почео да експериментише са двостепеном ракетом 2004. године као почетак развоја Гхадр-1. Први забележени тест био је у новембру 2015. Бојева глава ракете Гхадар има веће брзине поновног уласка што повећава њену способност да прође кроз системе противракетне одбране. Способност бојеве главе да експлодира у ваздух такође угрожава своје мете ЕМП-ом који у неким случајевима може бити разорнији од традиционалне нуклеарне бојеве главе.
Елиат се исто нашао на удару у ноћи с уторка на среду.