Jemenski Huti naparavili su pravi izazov i bacili Tel Avivu zbog Gaze direktno rukavicu u lice i poslali ni manje ni više balističku raketu dometa 1.500 km i krstareće rakete “Al Kuds” (Jerusalim) dometa 2.000 km. Priča o dronovima kamikazama Šahid i dalje nije istražena.
Priča je počela da se raspliće kada je ustanovljeno da je jedna krstareća raketa “Al Kuds” je pala u Jordan u pustinju, baš u trenutku kada neki ne baš sa naklonošću gledaju prema jordanskom kralju Abdulahu Drugom kao savezniku Amerike.
Ali, ostavimo po strani Abdulaha i pozbavimo se sa grupacijom Ansar Alah koja vlada severozapadom Jemena i koja je donedavno posle žestokog i krvavog građanskog rata posle povlačenja Saudijaca i Emiraćana zakopala ratne sekire i ponovo ih otkopala kada je Hamas krenuo na juriš iz Gaze na jug Izraela i onda Izrael uzvratio masovnom odmazdom po Gazi ostavljajući iza sebe skoro 9.000 ubijenih civila.
Onda su Huti kao deo kako ih Zapad doživljava eksponenti Irana poslali krstareće rakete i dronove na jug Izraela, prvo se mislilo da će gađati verovatno nueklarni reaktor Dimona u pustinji Negev, a onda američki razarač koji je plovio Crvenim morem zahvaljujući radarom “Ageis” otkrio i oborio tri krstareće rakete “Al Kuds” i osam dronova kamikaza “Šahid 136”. Ispostavilo se kasnije što su i sami Izraelci tvrdili meta je bio Eliat turistička meka Izraela na obali Crvenog mora i turistički kompleks hotela u kojima se nalaze stanovnici naselja uz obod Gaze. Na svu sreću rakete nisu stigle. Jednu je oborila kasnije je saopšteno i saudijska PVO.
Posle je meta bio egipatski pograničmi grad u blizini Eliata gde se izgleda zakucao dron kamikaza jemenskih Huta, ali to niko danas sa sigurnošću ne može da potvrdi.
A onda prekretnica. U uotrak u prepodnevnim satima portparol organizacije jemenskih Huta najavio je da će u narednih nekoliko sati da se dogodi nešto važno i dogodilo se.
Lansirana je ni manje ni više nego interkontinetalna balistička raketa GADHAR 10.
Ghadr je balistička raketa srednjeg dometa napravljena po uzoru na iranski Šahab-3. Neke značajne promene na Ghadru su: smanjenje veličine zadnjih peraja, smanjenje težine, manja masa bojeve glave i novi sistem navođenja. Ghadr ima maksimalni domet od 1.950 km. Reč je o dvostepenoj raketi pri čemu prvi stepen koristi tečno gorivo, a drugi stepen na čvrsto gorivo. Projektil je trenutno napravljen da nosi konvencionalnu bojevu glavu, ali može biti naoružan i hemijskom ili nuklearnom bojevom glavom.
Iran je redizajnirao nos projektila kako bi dobio „konus za nos u obliku flašice“
Ovaj novi oblik nosa omogućava da bojeva glava ponovo uđe u orbitu većom brzinom. Takođe daje bojevoj glavi mogućnost da detonira u vazduhu iznad svoje mete.
Ghadr je mobilan, Vreme za postavljanje rakete je četvorostruko kraće od Šahaba Iran je počeo da eksperimentiše sa dvostepenom raketom 2004. godine kao početak razvoja Ghadr-1. Prvi zabeleženi test bio je u novembru 2015. Bojeva glava rakete Ghadar ima veće brzine ponovnog ulaska što povećava njenu sposobnost da prođe kroz sisteme protivraketne odbrane. Sposobnost bojeve glave da eksplodira u vazduh takođe ugrožava svoje mete EMP-om koji u nekim slučajevima može biti razorniji od tradicionalne nuklearne bojeve glave.
Eliat se isto našao na udaru u noći s utorka na sredu.