Израел употребио оружје које још имају само Русија и Кина, без резултата: Напад на Катар

Операција израелске авијације на Катар, усмерена на елиминацију високог руководства ХАМАС-а, завршила се неуспехом упркос употреби једног од најсофистициранијих оружаних система у свету.

Према извештајима Wall Street Journal, у нападу је учествовало 12 авиона — осам F-15 и четири F-35, који су у заједничкој формацији извели удар по вили у Дохи. Израелска авијација том приликом употребила је из ваздуха лансиране балистичке ракете (ALBM) — оружје које поседује свега неколико армија у свету (Русија, Кина и Израел).

Такви системи, лансирани из авиона омогућавају напад из непредвидивих праваца и практично онемогућавају традиционалну ПВО да их благовремено открије и пресретне. Управо то је био начин да се израелски удари изведу без нарушавања туђег ваздушног простора, пошто су ракете лансиране изнад Црвеног мора, преко С. Арабије, тек потом захватиле циљ у Катару.

Међутим, упркос високом степену технолошке софистицираности, резултати су изостали. Од 20 испаљених пројектила тек је половина погодила своје мете, а ниједан од водећих челника ХАМАС-а није страдао. Управо та чињеница показује да је операција више представљала демонстрацију способности Израела него успешно изведен војни удар. Као што смо рекли – мало земаља је способно за овакву операцију.

Иако Израел никада није званично потврдио поседовање оваквих ракета, процурели амерички документи из 2024. године открили су да је у развоју најмање два система: „Golden Horizon“, о коме раније није било јавних података, и „Rocks“, пројекат компаније Rafael, настао као дериват старијег модела „Anchor“. Ови системи показују да је Израел значајно напредовао у технологији која до сада није била предмет шире употребе, а истовремено носи потенцијал да радикално промени правила у ваздушним операцијама.

Овај неуспех наглашава лимите и најсавременијих система наоружања — доказујући да технолошка супериорност не мора нужно донети и резултат. Истовремено, операција је оставила дубоке дипломатске последице, али Израел је у позицији да не мора да мари за исте.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *