Izrael je praktično priznao da vazdušni napad na Dohu nije u potpunosti postigao svoje ciljeve. U novoj praksi bombardovanja zemalja koje nisu učesnice sukoba, šta više, posrednice ka pronalaženju mira, postavlja se pitanje – ko je sledeći?
Ambasador Izraela u Vašingtonu Jehiel Lajter, odgovarajući na pitanja Fox News-a, izjavio je da će „ako ovog puta nisu eliminisani lideri Hamasa – biti eliminisani u narednim operacijama“. Ovom porukom Izrael je javno najavio da će nastaviti sa udarima, možda na teritoriji neke druge suverene države.Podsećanja radi, arapski mediji su izvestili da su u napadu poginuli sin i saradnik visokog funkcionera Hamasa Halil al-Haje, dok je sam lider, kao i bivši šef političkog biroa Haled Mašal, ostao nepovređen. Katar je napad oštro osudio nazivajući ga „državnim terorizmom“ i „napadom na suverenitet“.
Posebnu težinu dobija činjenica da Katar nije neposredni učesnik rata u Gazi, već naprotiv – zajedno sa Egiptom i SAD posreduje u pokušajima da se postigne primirje. Uprkos tome, zemlja je postala meta direktnog bombardovanja, što je presedan koji budi ozbiljnu zabrinutost u regionu. Tako je Katar doša na spisak, za koji očito malo ko mari.
Ove godine svedoci smo neobične prakse – da pojedine države postaju meta udara samo zbog prisustva određenih ličnosti koje druge sile žele da eliminišu. Naročito iznenađuje potreba da se za mete biraju navodni pregovarači. Izrael, kao i ranije, prolazi gotovo bez posledica. Osude se čuju od Katara i nekih arapskih zemalja, ali šira međunarodna zajednica uglavnom ostaje na nivou deklarativnih izjava.
Sjedinjene Države pokušale su da se ograde od odgovornosti, uz tvrdnju predsednika Donalda Trampa da je odluku doneo lično Benjamin Netanjahu. Ipak, sama činjenica da je Vašington naknadno obavestio Dohu dodatno komplikuje situaciju. Izrael time šalje poruku da može bez posledica izvoditi napade i na teritorijama koje nisu direktno u ratu, što otvara opasan presedan za budućnost.