Израел је практично признао да ваздушни напад на Доху није у потпуности постигао своје циљеве. У новој пракси бомбардовања земаља које нису учеснице сукоба, шта више, посреднице ка проналажењу мира, поставља се питање – ко је следећи?
Амбасадор Израела у Вашингтону Јехиел Лајтер, одговарајући на питања Fox News-а, изјавио је да ће „ако овог пута нису елиминисани лидери Хамаса – бити елиминисани у наредним операцијама“. Овом поруком Израел је јавно најавио да ће наставити са ударима, можда на територији неке друге суверене државе.Подсећања ради, арапски медији су известили да су у нападу погинули син и сарадник високог функционера Хамаса Халил ал-Хаје, док је сам лидер, као и бивши шеф политичког бироа Халед Машал, остао неповређен. Катaр је напад оштро осудио називајући га „државним тероризмом“ и „нападом на суверенитет“.
Посебну тежину добија чињеница да Катар није непосредни учесник рата у Гази, већ напротив – заједно са Египтом и САД посредује у покушајима да се постигне примирје. Упркос томе, земља је постала мета директног бомбардовања, што је преседан који буди озбиљну забринутост у региону. Тако је Катар доша на списак, за који очито мало ко мари.
Ове године сведоци смо необичне праксе – да поједине државе постају мета удара само због присуства одређених личности које друге силе желе да елиминишу. Нарочито изненађује потреба да се за мете бирају наводни преговарачи. Израел, као и раније, пролази готово без последица. Осуде се чују од Катара и неких арапских земаља, али шира међународна заједница углавном остаје на нивоу декларативних изјава.
Сједињене Државе покушале су да се ограде од одговорности, уз тврдњу председника Доналда Трампа да је одлуку донео лично Бењамин Нетанјаху. Ипак, сама чињеница да је Вашингтон накнадно обавестио Доху додатно компликује ситуацију. Израел тиме шаље поруку да може без последица изводити нападе и на територијама које нису директно у рату, што отвара опасан преседан за будућност.