IZRAEL I HAMAS SPREMNI ZA TREĆU RAZMENU TALACA I ZAROBLJENIKA

Izrael i Hamas trebalo je da izvrše svoju treću razmenu talaca i zatvorenika u četvrtak, sa troje Izraelaca i pet zarobljenika iz Tajlanda koji će biti oslobođeni u okviru sporazuma o prekidu vatre koji ima za cilj okončanje rata u Gazi.

Četvrta razmena zakazana je za vikend, ali Hamas je u sredu optužio Izrael da je ugrozio sporazum zaustavljanjem isporuke pomoći, što je Izrael odbacio kao „lažne vesti“.

Kancelarija premijera Benjamina Netanjahua identifikovala je trojicu Izraelaca koji će biti pušteni u četvrtak kao Arbel Jehuda, Agama Bergera i Gadija Mozesa, dodajući da će pet Tajlanđana koji su držani u Gazi takođe biti oslobođeni.

U saopštenju od srede uveče, porodica Moses je rekla da je „sa velikim uzbuđenjem primila divne vesti o povratku našeg voljenog Gadija“.

Prekid vatre koji je stupio na snagu 19. januara zavisi od oslobađanja izraelskih talaca uhvaćenih tokom Hamasovog napada 7. oktobra 2023. godine, u zamenu za 1.900 ljudi – uglavnom Palestinaca – koji se drže u izraelskom pritvoru.

Hamas je do sada oslobodio sedam talaca, a u zamenu je oslobođeno 290 zatvorenika.

Izrael će osloboditi 110 zatvorenika, od kojih 30 maloletnika, u zamenu za troje Izraelaca koji će biti pušteni u četvrtak, saopštila je grupa za zastupanje Kluba palestinskih zatvorenika.

U sledećoj razmeni u subotu biće oslobođena trojica Izraelaca, saopštila je Netanjahuova kancelarija.

Kamioni za pomoć

Sporazum o primirju omogućio je kamionima pomoći u devastiranom pojasu Gaze, gde je rat stvorio dugotrajnu humanitarnu krizu.

Ali dva visoka zvaničnika Hamasa optužila su Izrael da usporava isporuku pomoći, a jedan je naveo stavke ključne za oporavak Gaze kao što su gorivo, šatori, teška mašinerija i druga oprema.

„Prema sporazumu, ovi materijali su trebali da uđu tokom prve nedelje prekida vatre“, rekao je jedan zvaničnik.

„Upozoravamo da će stalna kašnjenja i neuspeh u rešavanju ovih tačaka uticati na prirodni napredak sporazuma, uključujući razmenu zatvorenika“.

Izrael je uzvratio na optužbe, a portparol COGAT, tela izraelskog ministarstva odbrane koje nadgleda civilne poslove na palestinskim teritorijama, nazvao je to „potpuno lažnim vestima“.

Između nedelje i srede do 11:00 časova (GMT), „3.000 kamiona je ušlo u Gazu“, rekao je portparol.

„Sporazum kaže da bi trebalo da bude 4.200 za sedam dana“, dodao je on.

Pošto tekst sporazuma – uz posredovanje Katara, Egipta i SAD – između zaraćenih strana nije objavljen, AFP nije mogao da proveri njegove uslove o pomoći.

Oba zvaničnika Hamasa rekli su da su predstavnici grupe pokrenuli to pitanje tokom sastanka sa egipatskim zvaničnicima u Kairu u sredu.

Prinudno raseljavanje ‘nepravda’

Sporazum o prekidu vatre trenutno je u prvoj fazi od 42 dana, u kojoj bi trebalo da budu oslobođena 33 taoca.

Zatim, strane treba da počnu razgovore o dugoročnom okončanju rata.

Treća i poslednja faza sporazuma trebalo bi da obuhvati rekonstrukciju Gaze, kao i povratak tela svih preostalih mrtvih talaca.

Američki predsednik Donald Tramp je više puta pripisivao zasluge za potpisivanje sporazuma uprkos tome što je stupio na snagu neposredno pre njegove inauguracije, a njegov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, koji je učestvovao u razgovorima, sastao se u sredu sa Netanjahuom u Izraelu.

Tramp je pozvao Netanjahua u Belu kuću 4. februara, saopštila je kancelarija premijera.

Nakon što je primirje stupilo na snagu, Tramp je reklamirao plan za „čišćenje“ pojasa Gaze, pozivajući Palestince da se presele u susedne zemlje kao što su Egipat ili Jordan.

Ideja je naišla na snažnu reakciju obe zemlje, kao i evropskih vlada.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi rekao je u sredu da je prisilno raseljavanje Palestinaca “nepravda u kojoj ne možemo da učestvujemo”.

Jordanski kralj Abdulah Drugi je u međuvremenu naglasio „potrebu da se Palestinci zadrže na njihovoj zemlji i da se garantuju njihova legitimna prava, u skladu sa izraelskim i palestinskim rešenjem o dve države“.

Više od 376.000 raseljenih Palestinaca vratilo se u severnu Gazu otkako je Izrael ponovo otvorio pristup ranije ove nedelje, prema humanitarnoj kancelariji UN OCHA, a mnogi su se vratili u nešto više od ruševina.

„Moja kuća je uništena“, rekao je 33-godišnji Mohamed Al Faleh za AFP. „Jutros smo napravili malu prostoriju sa dva zida od ostataka našeg doma. Nema cementa, pa sam koristio blato.”

“Suočavamo se sa velikim poteškoćama“, dodao je on. „Najveći problem je što nema vode – svi bunari su uništeni. Pomoć u hrani stiže u Gazu… ali nema gasa ni struje. Pečemo hleb na vatri koju potpiruju drva i najlon.”