U poslednjih godinu dana Izrael je aktivirao 300.000 rezervista, uključujući 18 odsto muškaraca starijih od 40 godina. Oni bi trebali da budu izuzeti od obavezne službe. Vojna služba je obavezna od 18. godine za muškarce i žene u Izraelu, iako neke kategorije imaju pravo na izuzeće. Međutim, obim trenutnih operacija zahtevao je da se mnogi rezervisti ipak pozovu, piše France 24.
Izrael trenutno vodi rat na više frontova, protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu. Za to vreme, mnogo vojske je angažovano i zbog složene situacije sa Iranom. Po izraelskim izvorima oko 400 vojnika je izgubilo život u Gazi i Libanu. Od početka kopnene operacije u Gazi 27. oktobra 2023. godine, Izrael je izgubio 367 vojnika. U Libanu je od početka operacija 30. septembra stradalo 37 vojnika. Izrael nema veliki gubitke, ali je toliko broj rezervista opterećenje kako za ekonomiju tako i za privatni život.
„Moramo okončati ovaj rat jer smo ostali bez vojnika“, rekao je jedan od rezervista. Drugi rezervista, istakao je da je uz fizički i moralni zamor izgubio i posao.
Ultraortodoksna zajednica čini 14 odsto jevrejskog stanovništva Izraela, što je oko 1,3 miliona ljudi, prema podacima Izraelskog instituta za demokratiju (IDI). Oko 66.000 pripadnika te populacije u uzrastu za regrutaciju izuzeto je od vojne službe, navodi izraelska armija.
Po pravilu usvojenom prilikom osnivanja Izraela 1948. godine, ultraortodoksni su bili izuzeti od vojne obaveze ako se posvete proučavanju svetih jevrejskih tekstova. Prvobitno je ovo pravilo važilo za samo 400 ljudi.
U junu je Vrhovni sud Izraela naložio regrutaciju ješiva, studenata bogoslovije, odlučivši da vlada ne može nastaviti sa izuzimanjem bez „adekvatnog pravnog okvira“.
Ultraortodoksne političke partije su u koaliciji premijera Benjamina Netanjahua. One sada traže taj “pravni okvir”. Lider sefardske ultraortodoksne stranke Šas, Arije Deri, izjavio je da se nada da će „rešiti problem regrutacije“ za studente bogoslovija.